Nezaobilazan deo Božića je česnica, pogača od pšeničnog brašna, ranije pravljena bez kvasca. Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, kao slavski kolač, i njene korene, kao i za božićnu pečenicu, treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih, piše Spc.rs.
Domaćica u česnicu stavlja novčić, zrno žitarice i grančica drena, neko i deo badnjaka – za berićet i napredak.
Česnica se za trpezom oko koje su se okupili članovi porodice lomi rukama, svakome se daje jedan komad česnice. Veruje se da će član porodice koji pronađe novčić u svom komadu biti srećan i imati novca tokom čitave godine.
Česnicafoto: Profimedia
Novčić se može otkupiti – drugim poklonom, da se “proda” nekom drugom, kako bi njemu doneo sreću, ali onaj ko nađe novčić najčešće ga zadržava za sebe i za sreću i blagostanje čuva cele godine.
Nekada se u nekim sredinama lepio za plafon sa malo testa, kako bi ostao u kući i štitio sve ukućane.
Danas se najčešće osvojena para čuva u novčaniku da bi uvek donosila sreću.
