U Loznici će danas biti obeležen Dan sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“ koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu, a u kojoj je skoro 2 000 Srba ubijeno, a 220.000 proterano.
Obeležavanju godišnjice tog tragičnog događaja za srpski narod prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a skup na stadionu „Lagator“ počeće u 18.00 časova.
Vojno policijska akcija „Oluja“ u Srbiji je označena kao zločinačka i obeležava se sa pijetetom na žrtve ovog zločina, dok je ona u Hrvatskoj proglašena oslobodilačkom i obeležava se kao Dan pobede i domovinske nezavisnosti.
U nedelju se navršava 29 godina od akcije „Oluja“, a Srbija i Republika Srpska Dan sećanja na stradale i prognane zajedno obeležavaju od 2015. godine.
Bio je to najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata, a među poginulima, odnosno ubijenima 65 procenata su bili civili, od kojih je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Gotovo trećina, 29 odsto ubijenih, bile su ženske osobe, većinom starice.
Vojno policijska akcija „Oluja“ počela je u zoru 4. avgusta i trajala je do 7. avgusta 1995. Operacije su kasnije nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.
Agresija je započela žestokim dejstvima na prostor tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.
Prostor Republike Srpske Krajine koji je napadnut nalazio se pritom pod zaštitom OUN-a, kao sektori „Jug“ i „Sever“, po Vensovom planu iz 1991. Prostor Baranje, Istočne Slavonije i Zapadnog Srema po istom planu bio je sektor „Istok“ OUN.
Hrvatski vrh je odluku o agresiji na RSK, odnosno početku operacije „Oluja“ doneo 31. jula 1995, tokom sastanka na Brionima, u rezidencijalnom objektu koji je koristio Josip Broz Tito.
Prema Brionskim transkripatima zapisnika sa tog sastanka, Franjo Tuđman, ratni predsednik Hrvatske, precizno je izrekao šta je osnovni cilj, naglasivši: „Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu“. Govorio je o odstranjivanju „remetilačkog faktora“ komentarišući pritom da je reč o „stranom, povijesno odvojenom“ elementu, koji će, kako je naveo, dovesti do neophodne, pozitivne, etničke homogenizacije. Poručio je da pritom treba širiti priču da će svima biti zagarantovana građanska prava.
