Poslednjih dana u Kragujevcu se podigla velika prašina zbog vatrometa kojim je simbolično obeležen početak nove ere za FK Radnički, sport i sam grad. Ipak, čini se da je ta prašina toliko velika da je zasenila i sam vatromet, kao i pažnju posvećenu onima zbog kojih je on postao sporan. Dok jedni osuđuju radost zbog velikog početka na stogodišnjem stadionu „Čika Dača“, drugi izražavaju saosećanje sa porodicama poginulih, ali i stav da „život mora da ide dalje.“
Sama utakmica započela je minutom ćutanja u znak poštovanja prema stradalima u Novom Sadu, a na stadionu je istaknuta i poruka saučešća.
Međutim, među Kragujevčanima vlada žal što ružni komentari i osude prekrivaju mnoge pozitivne priče, posvećene očuvanju nade i života u čast poginulih. Na primer, manje je poznato da je istog dana Kragujevac ugostio decu sa Kosova i Metohije, koja su dan ispunjen obilascima kulturno-istorijskih znamenitosti završila na utakmici pred više od 10.000 gledalaca. Zar njihov boravak, kao i njihova sreća, ne zaslužuju pažnju?
Još jedan aspekt ove teme uključuje i politizaciju situacije. Pojedine političke partije nisu propustile priliku da ovaj događaj iskoriste kao napad na gradsku vlast, nastojeći da predstave klub i organizaciju događaja kao sramotu za grad. Dok su se pojedini politički akteri izvinjavali drugima i kritikovali gradske strukture, zvanični predstavnici grada nisu se oglašavali.
Ipak, većina građana Kragujevca smatra da su poštovali Dan žalosti, iskazali saučešće i obeležili sportski događaj uglavnom u porodičnoj atmosferi. Svesni medijske hajke i političkih manipulacija, navijači, poštovaoci FK Radnički i građani Kragujevca apeluju da se klub i grad ne zloupotrebljavaju u političke svrhe.
U protivnom, ostaje pitanje da li je stvarni interes za dobrobit zajednice ili za sticanje poena na političkoj sceni.
