Nekada, dok savremena meteorologija i tehnologija nisu bile dostupne, ljudi su se oslanjali na narodna verovanja i znakove iz prirode kako bi predvideli vremenske prilike. Ova praksa, poznata kao narodna meteorologija, bila je naročito važna za one koji su živeli na selu i čiji je rad zavisio od vremena. I danas, mnoga od tih verovanja prenose se s kolena na koleno i deo su folklora u različitim delovima Srbije.
Jedno od najpoznatijih verovanja vezano je za praznike, pa tako izreka „Ne daj Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana“ odražava očekivanja o vremenskim prilikama tokom godine. Smatralo se da vedar Božić može značiti hladan i nepovoljan Đurđevdan, dok oblačan Božić obećava toplije proleće. Slično tome, poznata je i izreka „Zeleni Božić, beli Vaskrs“, koja nagoveštava da blaga zima može doneti kasne snežne padavine.
Poseban deo narodnog verovanja čini posmatranje vremenskih prilika tokom takozvanih „nekrštenih dana“, koji traju od 25. decembra do Božića. Svaki od tih dana simbolizuje jedan mesec naredne godine. Na primer, vreme na 26. decembar odnosi se na januar, na 27. decembar na februar, i tako redom. Beleže se vremenske promene u različitim delovima dana kako bi se procenilo kakvo će vreme biti tokom određenog meseca u godini.
Krstovdan i Bogojavljenje, kao značajni praznici, takođe su povezani sa narodnim verovanjima o vremenu. Vetar koji prvi dune rano ujutru na Krstovdan „zakršten“ je i ukazuje na toplotu ili hladnoću godine u zavisnosti od njegovog pravca. Na Bogojavljenje se verovalo da vetar koji „prvi progovori“ donosi prognozu za narednu godinu.
Osim prirodnih pojava, ljudi su često osmatrali i ponašanje životinja. Ptice, poput žunje, mogle su svojim glasom nagovestiti promenu vremena – ako se čuje njihov specifičan zvuk, to je obično bio znak da treba obući topliju odeću.
Narodna meteorologija nije samo praktičan vodič već i deo bogatog kulturnog nasleđa koji svedoči o povezanosti ljudi i prirode. Iako danas imamo precizne prognoze vremena, ovi običaji i verovanja ostaju zanimljiv deo tradicije i sećanja na vreme kada su ljudi živeli u skladu s prirodnim ciklusima.
