Gradonačelnik Nikola Dašić učinio je ono što se i očekuje od odgovornog lidera – ponudio je lični i institucionalni odgovor na tragediju koja je pogodila brojne porodice. Predlog da se odbornici odreknu dela plate u korist ugroženih izazvao je pravu paniku u redovima opozicije, jer je ogolio suštinu njihovog političkog delovanja.
Umesto da podrže inicijativu i pokažu makar trunku empatije, udružili su se u jedinstven napad – ne na požar, već na samu ideju solidarnosti. Umesto konkretnih poteza, društvo je od njih dobilo samo opravdanja i prebacivanje odgovornosti na druge teme.
Strategija koju su izabrali – svakodnevno zatrpavanje javnosti pitanjima, insinuacijama i fabrikovanim aferama – nije ništa drugo do pokušaj da se sakrije ono očigledno: kad god treba stati uz građane, njih nema. Ali kad treba napadati vlast – tu su, uvek spremni, bez obzira koliko besmisleno delovalo ono što govore ili pišu.
Kao i uvek u nevolji – sve se najbolje vidi. U ovom slučaju, jedni su ostali uz građane konkretnim delima, a drugi su se sami izopštili, klizajući po tankom ledu političke sebičnosti.
