„Osnovni problem je što je 10. mart prerastao u takozvanu plišanu revoluciju. Ogromna energija je trebalo da ostane fokusirana na definitivni slom režima Slobodana Miloševića, nikako da se odvede u jednom sasvim drugom pravcu. Cena te greška je ogromna jer da smo tog dana uspeli Srbi bi danas živeli u Kninu, Peći, Prizrenu, Mostaru, izbegli bi sve one ratove i užasna stradanja. Ni danas ne bi bilo ovako. Veliki broj današnjih glasača, ljudi koji su zasnovali vlastite porodice tada nisu bili ni rođeni, ne znaju ništa o tom vremenu. Za njih je 9. mart samo datum u kalendaru i ne znaju da je propuštena ogromna i jedinstvena prilika. Sa ove distance teško je razumeti da u onom trenutku ni građani Srbije ni sam Slobodan Milošević nisu razumeli da je Berlinski zid srušen, Čaušesku streljan, da je komunizam sa blokovskom podelom sveta srušen… Evropski narodi su hitali u integracije, oslobađali se ideoloških stega, osvajali slobodu i demokratiju. Mi smo na žalost tu zlatnu kočiju propustili i ona više nikada neće proći ovuda“, pesimističan je u svojoj izjavi Srđan Milivojević. On upozorava da je groblje ljudske civilizacije prepuno propalih naroda koji jednog trenutka nisu prepoznali istorijske okolnosti. Nada se da mi ipak nismo u potpunosti zalutali i da kakve takve nade ima.
sa urednikom narodnog portala UCENTAR
„Ljudi često ne sagledavaju stvari na pravi način. Mislim da greše oni koji kažu da smo u decenijama diktature imali pauzu dolaskom demokratskih snaga na vlast posle 5. oktobra. Ja taj kratak period vidim kao svojevrstan izolovani incident u svesti našeg naroda jer je ovde većini i dalje na prvom mestu da budu siti, da imaju dovoljno novca da ostanu živi nasuprot nekim temeljnim vrednostima na kojima počiva moderno društvo. U tom smislu ne bih poredio Miloševića i Vučića. Milošević je bio otelotvorenje zla. Njegov sistem je počivao na političkim ubistvima i beskrajnom talentu da se to zlo pretvori u stvarnost. Sa druge strane Aleksandar Vučić je groteska. U tom smislu mi danas imamo jednog grotesknog čoveka koji se okružio petim ešalonom koji nisu mogli čak ni da priđu foteljama u kojima su bili Miloševićevi ljudi. Njihov najveći domet je bio da ih neko pusti da lepe plakate ili da povremeno pljunuo nekog iz opozicije. Takvi su se danas dočepali vlasti. Imam utisak da se svako od njih pojedinačno budi sa mišlju šta ću danas da radim ovom jadnom narodu, kako ću danas da ih ponižavam i zavitlavam. Bure baruta je prepunjeno a neka ne tako inteligentna deca poput Rističevića, Vulina, Atlagića, dobili su šibice da se njima igraju pored tog bureta“, slikovit je Milivojević. On smatra da će diktator kakav je Vučić teško predati vlast nakon nekih izbora jer zna šta ga posle toga čeka. Veruje da Aleksandar Vučić svesno često govori o sudbinama nekih ranijih srpskih pa i balkanskih lidera…
„Ne misli on na ubijene Obrenoviće, Karađorđeviće, Đinđića… Vučić misli na Ivu Sanadera. On se boji neminovne sanaderizacije Srbije jer zna da će fotelje morati da se zamene optuženičkim klupama. Mi kao narod nećemo moći da iskoračimo u budućnost ako prethodno ne namirimo pravdu. Nije suština u nekakvim pokradenim parama već u činjenici da je ubijen Oliver Ivanović, da je ubijena Stanika Gligorijević, da je Slobodan Tanasković, čuvar u Sava mali umro, da je novinaru Milanu Jovanoviću zapaljena kuća… Zaboravili smo da je pilot Omer Mehić sa posadom helikoptera poginuo na način na koji je poginuo, da ne pominjem Jovanjivu i Krušik. Mislim da će Vučić pasti zbog sprege sa organizovanim kriminalom“, uveren je Milivojević. „Ako se u najskorije vreme ne pojavi ozbiljna politička stranka ili koalicija, nekakav front koji je sposoban da obori ovu vlast jednostavno nema budućnosti. Za zločine mora da se odgovara, opljačkano moda da se zapleni, popiše i vrati, zaključujeSrđan Milivojević, jedan od najistaknutijih učesnika u događajima 9. marta i 5. oktobra.ucentar.rs foto: printskrin
