Notari i advokati ruše državni katastar, poručuju iz RGZ

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Kampanju paušalno i bez argumenata potkrepljenih javno dostupnim podacima vode potpredsednica AKS Jasmina Milutinović i predsednik JBK Srbislav Cvejić. Pojedinačni interesi vođa ove dve komore i njihova zarada ne mogu biti iznad zajedničkog interesa države i građana.

trn u oku notarima…

Odgovarajući na tvrdnje da je katastar nedopustivo neefikasan i spor u radu, ovo poručuju u Republičkom geodetskom zavodu i podsećaju da su se u julu prošle godine borili sa zaostatkom od 750.000 predmeta, dok je danas taj broj sveden na 461.000.

– Približio bi se nuli da su javni beležnici i pojedini drugi državni organi postupali u skladu sa zakonom – kažu u RGZ. – To je na više od 80 stranica pokazala anazila Zakona o upisu u katastar nepokretnosti, javno dostupna na našem veb sajtu.

Srbislav Cvejić

U RGZ kažu da, kao što ne može svaka menjačnica da ocenjuje rezultate Narodne banke, to ne mogu ni Srbislav Cvejić i Jasmina Milutinović, koji iza izjava o radu službe katastra „kriju nesposobnost da organizuju rad Javnobeležničke i Advokatske komore i građanima skrenu pogled sa gorućih problema imovinsko-pravnih odnosa i utvrđivanja vlasništva koje bi trebalo da rešavaju.“

– Pravo na nepokretnosti je ustavna kategorija, a RGZ je poslednji bedem odbrane da se to pravo zaštiti, da se spreče mahinacije i slobodna interpretacija. Katastar je institucija u službi građana i države, naši podaci su među najtraženijim u Srbiji, a naš sajt je 20. po posećenosti u Srbiji – navode u RGZ.

– Zamislite sad koliki je kreditni potencijal devet miliona objekata! Nama je, kao državi, pola tog kapitala u pasivi jer nije upisano u katastar. To je kao da imamo 50 milijardi evra zakopanih u dvorištu, a ne znamo gde. Investicije i oživljavanje kapitala koji leži u nepokretnostima, prioritet je svake države. To je moguće samo u okviru velikog i jakog sistema, sa snažnom IT infrastrukturom i ne može se, niti sme, prepusti digitalno nepismenim pojedincima na igranje – navode u RGZ.

Šta smeta advokatima i notarima…

Potpredsednica AKS Jasmina Milutinović tvrdi da je, prema podacima samog Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), od jula 2018. do septembra 2020. bilo nerešeno ukupno 415.024 prvostepena predmeta, a procene su, prema njenim rečima- da nerešenih drugostepenih ima između 10.000 i 20.000.

Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore, kaže da ova komunikacija funkcioniše dobro, ali bilo bi bolje kada bi svaka promena registrovana u katastru odmah bila vidljiva i u listu nepokretnosti, a ne tek za dan ili tri.

– Zalagaćemo se i da ono što je podobno za upis možemo mi da knjižimo. Tako bi se rasteretili službenici RGZ koji to sad rade i mogli bi da se posvete starim predmetima. Za četiri-pet godina bi ih raščistili.

 

U „igri“ milioni evra… 

Vila notara na Dedinju

 Zarade notara proglašene su maltene državnom tajnom. Podaci Ministarstva finansija koji su objavljeni u periodu 2014-2018 godine pokazuju  „da su za u te četiri godine javni beležnici aproksimativno zaradili od 53 do 60 miliona evra“. Međutim, veruje se da su te zarade daleko veće, a zabunu o tome koliko zarađuju notari unosi i činjenica da Poreska uprava godinama unazad odbija da saopšti podatke- čak i po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. 

Poseban interes od RGZ ima nekoliko notara čija je teritorija centar Beograda. A ilusttracije radi koliko im dobro ide govori i činjenica da su za svoje sedište kupili vilu na Dedinju u ulici Mačkov kamen 14. 



ucentar.rs/novosti

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar