Sećate li se Brke ispred Skupštine grada Kragujevca- posetili smo ga na farmi!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
-Uzgoj i zaštita autohtonih sorti trebalo bi da budu deo nacionalne poljoprivredne strategije. Važno je i da se mi, proizvođači organizujemo na pravi način, da oformimo neku vrstu zajednica, čak i međuregionalnu povezanost.  To je jedini način da probijemo tržište i da nas država prepozna kao značajne partnere- tako za UCENTAR govori Vladimir Pavlović Brka iz sela Gornja Sabanta kod Kragujevca, odgajivač svinja autohtone rase „Moravka“. 
-Ima logike u priči da se mladi ljudi vrate na selo ali ne više od logike koja je vezana za ljude bilo koje životne dobi. Na selu može i od sela može da se dobro živi ako se posao organizuje kako treba i ako je čovek rešen da bude seljak. Posvećenost i rad, dobra organizacija i spremnost da se boriš, to je sve što je potrebno- kaže naš sagovornik koji je široj kragujevačkoj javnosti postao poznat tokom protesta koji je sam organizovao ispred zgrade gradske uprave u Kragujevcu kada je, kako kaže, želeo da lokalne vlasti izvede iz skupštinskih salona i upozna ih sa činjenicama na terenu. Misli da je donekle uspeo jer je preko lokalnih vlasti uspostavio kontakt sa Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom u Kragujevcu. 
„Uzgoj „Moravke“ nije samo puko bavljenje stočarstvom. Radi se o nekoj vrsti plemenite misije očuvanja autohtonog genetskog potencijala, nečega što je naše, izvorno srpsko. Karađorđe i Miloš su ustanke finansirali u najvećoj meri izvozom „Moravke“ za Austriju. Ideja da „Moravka“ ponovo zaplovi Dunavom trebalo bi da je deo razvojne strategije srpske poljoprivrede. Nasuprot tome naše tržište je preplavljeno evropskim i američkim sortama koje su po kvalitetu daleko ispod naših. Suočeni smo sa činjenicom da su te uvezene sorte isplativije za uzgoj jer potrebnu kilažu dostižu veoma brzo ali sam kvalitet mesa i prerađevina je apsolutno na našoj strani. Neoboriva je istina da je, dok smo se hranili mesom domaćih sorti, bilo neuporedivo manje bolesnih od dijabetesa, srčanih oboljenja, visokog pritiska…“, tvrdi Brka koji svoj nadimak polako ali sigurno pretvara u brend. Kaže da je „Brkina kobasica“ naišla na izuzetan prijem ali i da mu nije ambicija da svoje proizvode plasira kod velikih trgovinskih kuća.
„Ne želim da se moji proizvodi nalaze u vitrinama sa proizvodima neuporedivo niže klase. Možda nekome može da zazvuči prepotentno ali čvrsto sam na tom stanovištu. Brkina kobasica je kobasica od krupnije mlevenog mesa Moravke i domaćeg goveda – 
Buše. Cena je logično, veća od cene onih proizvoda koji se uglavnom kupuju kod nas ali bolje je kupiti pola kilograma nečeg što je delikates i što je potpuno prirodno i zdravo nego kilogram nečega što nije ni blizu da zadovolji potrebe kupca koji želi da pojede nešto kvalitetno“.
Vladimir Brka Pavlović, tridesetčetvorogodišnji odgajivač „Moravki“ koji se ovim poslom bavi nepune tri godine kaže da država u principu pomaže ali ne dovoljno. Kaže i da biznis ne može da se bazira na subvencijama ali da su one dobrodošle ako se plasiraju u pravo vreme. 
„Državne subvencije imaju smisla ako se daju u trenutku berbe kukuruza. U suprotnom, a to je praksa, njihov značaj je umanjen. Prijatno sam iznenađen prijemom na koji sam naišao u kragujevačkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi. Podržali su moje ideje i saglasni su sa namerom da postignem i održim vrhunski kvalitet grla. Ambicija je da, sa grupom kolega, oformim udruženje i da podignem klanicu u kojoj će se proizvoditi isključivo prerađevine od domaćih, autohtonih sorti. Ono što od države i lokalne samouprave najviše nedostaje je oštra kontrola kvaliteta. Neko mora da uvede u red i proizvođače i trgovce ali i matične službe. Suština je da se održi rasa jer samo tako može da se postigne vrhunski kvalitet. Trebalo bi uzorkovati krv i na osnovu toga napraviti evidenciju i negovati genetski potencijal. Nedostatak takve vrste rigorozne kontrole trenutno vidim kao najveći problem“, jasan je Pavlović. Dodaje da je uzgoj svinja kompleksan i težak posao ali da preporučuje ljudima koji teško žive u gradovima da se okrenu selu jer je korist od toga višestruka. 
„Veliki je posao ali uz dobru organizaciju može da se dođe do rezultata. Moje „Moravke“ praktično ceo dan provede na slobodi krećući se na preko dva hektara ograđenog prostora pod šumom, pašnjakom i potokom u jednom delu. Trudim se da kupujem zemlju ali jedan deo sam uzeo u zakup. Vrednost zemlje je daleko ispod realne  tako da je sada moguće kupiti hektare za relativno mali novac. U tom smislu najtoplije preporučujem, posebno mladim bračnim parovima, da se okrenu poljoprivredi. Uz naporan rad, dobru organizaciju i ljubav prema prirodi i životu van gradskog haosa, može sasvim pristojno da se živi. Ako nekome treba bilo kakav savet, tu sam da pomognem i podržim svakoga ko je spreman da se posveti poslu i povratku korenima“, zaključuje Vladimir Brka Pavlović, uzgajivač svinja Moravske sorte i podseća da Španci i Francuzi od svojih rasa koje su slične našoj, proizvode šunke koje koštaju i po hiljadu i više evra. Brka ne vidi razlog zašto i mi sa našim proizvodom ne bi izašli na evropsku i svetsku utakmicu jer, veruje, kvalitetom ne zaostajemo a često smo i u prednosti. 


ucentar.rs foto: ucentar

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar