Za neke samo još jedan dan u kalendaru, za druge – sinonim za nesreću. Petak 13. je kroz istoriju stekao reputaciju najbaksuznijeg dana, a razlog za to leži u spoju dva simbola loše sreće: petka kao dana i broja 13.

Egipatsko nasleđe: Broj 13 kao prelazak u večnost

Stari Egipćani verovali su da se život sastoji od 12 faza, dok je 13. predstavljala smrt – prelazak u zagrobni život. Iako nije nužno negativan, broj 13 je simbolisao misterioznu i nepoznatu promenu.

Vikinška legenda: Nezvani gost koji donosi haos

U nordijskoj mitologiji, bogovi su priredili večeru za 12 zvanica. Pojava 13. gosta, Lokija – boga haosa, izazvala je nesreću i smrt, pa je broj 13 ostao simbol nereda i zla.

Hrišćanska simbolika: Od Eve do Jude

Prema nekim verovanjima, Eva je navela Adama da zagrize zabranjeno voće upravo na petak 13. Na Tajnoj večeri bilo je 13 osoba – Isus i 12 apostola, među kojima i Juda, koji ga je izdao. Broj 12 se smatra simbolom sklada, a 13 kao element koji taj sklad narušava.

Srednjovekovna sujeverja: Veštice, đavo i petak

U evropskim legendama, verovalo se da su se veštice okupljale petkom – i to u grupama od 13. U norveškoj mitologiji, boginja Friga navodno se svakog petka sastajala sa 11 veštica i đavolom – što dodatno učvršćuje asocijaciju na zlo i nesreću.

Istorijska pozadina: Templari i prokletstvo

Petak 13. oktobra 1307. godine, francuski kralj Filip IV naredio je masovno hapšenje i pogubljenje vitezova templara. Ovaj događaj ostavio je dubok trag u evropskom kolektivnom pamćenju.

Zakoni bez 13: Preskočeni broj u Vavilonu

Broj 13 je bio toliko nepoželjan da je izostavljen iz Hamurabijevog zakonika. Nakon zakona broj 12, sledeći član bio je označen kao 14.

Naučni naziv straha: Paraskevidekatrijafobija

Strah od petka 13. čak ima i stručno ime – paraskevidekatrijafobija. Istorijski gledano, čak je i američki predsednik Frenklin Ruzvelt izbegavao putovanja tog datuma i nikada nije pozivao 13 gostiju za stolom.

Danas se procenjuje da milioni ljudi širom sveta osećaju nelagodnost kada ovaj dan dođe – iako im se ništa konkretno loše ne desi.

Tokom protekla 24 sata, ekipe Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac imale su ukupno 45 izlazaka na teren – 22 u toku dana i 23 tokom noći.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom i međunarodnim partnerima, sproveli su opsežnu akciju pod nazivom „Armagedon“, u okviru koje je uhapšeno šest osoba zbog sumnje da su posedovali i delili sadržaj dečje pornografije. Među uhapšenima se nalazi i M. K. (1994) iz Kragujevca.

Akcija je trajala od maja ove godine i obuhvatila više gradova širom Srbije – Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Pančevo, Sremsku Mitrovicu i Jagodinu. Policija je pretresla stanove osumnjičenih i zaplenila digitalne uređaje koji sadrže dokaze o seksualnom zlostavljanju maloletnika – uključujući eksplicitne video-zapise i fotografije.

Prema dostupnim informacijama, osumnjičeni su sistematski preuzimali i razmenjivali zabranjeni sadržaj putem različitih digitalnih mreža i platformi. Kod jednog od njih otkriveni su folderi sa snimcima koji prikazuju najteže oblike zlostavljanja dece.

Kragujevčanin M. K., prema navodima iz istrage, bio je aktivan u zatvorenim digitalnim krugovima specijalizovanim za razmenu ovog sadržaja. Njegovo hapšenje izazvalo je uznemirenost u javnosti, s obzirom na monstruoznost i težinu krivičnog dela.

U identifikaciji osumnjičenih i prikupljanju dokaza važnu ulogu odigrala je saradnja sa međunarodnim partnerima, među kojima su Evropska jedinica za visokotehnološki kriminal – Europol Slovenija i Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) iz SAD.

Svim osumnjičenima određeno je zadržavanje do 48 sati, a potom su, uz krivične prijave, privedeni nadležnim tužilaštvima. Istraga je u toku.

Apel: Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva roditelje i građane da pažljivo prate digitalne aktivnosti dece, te da svaku sumnju na zloupotrebu ili neprimeren kontakt prijave putem platforme „Pametno i bezbedno“ ili pozivom Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.