Zadušnice su hrišćanski pravoslavni praznik posvećen sećanju na preminule, a Duhovske zadušnice obeležavamo u subotu, pred veliki praznik Svete Trojice.
Ovaj dan nije samo izraz poštovanja prema precima, već i prilika da pokažemo velikodušnost i milostinju prema onima kojima je pomoć potrebna. Običaji nalažu da se obilaze grobovi, pale sveće i donosi žito kao simbol večnog života. U crkvama se održavaju parastosi, a mnogi vernici ostavljaju tzv. “daće” – skromne obroke u znak sećanja na voljene.
U pojedinim krajevima Srbije, naročito u južnim i centralnim delovima, običaj je da se na groblje iznese bogata trpeza – od kuvanih jela, sarmi i pečenja, do kolača, torti, kafe i rakije. Iako sveštenici podsećaju da su vino, sveće i žito dovoljni za obeležavanje Zadušnica, mnogi i dalje neguju tradicionalne običaje koje su nasledili od predaka.
Ove godine, Zadušnice dolaze usred najavljenog toplotnog talasa, što je zabrinulo mnoge građane, naročito u ruralnim sredinama.
– Za subotu najavljuju toplo vreme, a mi na groblje izlazimo oko pola deset ujutru. Biće toplo, hrana će nam se pokvariti na stolnjaku na grobu dok razmenimo međusobno sitnice, ali te običaje uvek ispoštujemo. Obično kod kuće napravim paketiće, stavim od sve hrane po malo i to delim s najbližim rođacima i komšijama.
Koliko odnesem, toliko i vratim. Običaj je i da se na groblju pojede po nešto za pokojnika ili da se popije po koja. Od svega što smo doneli, obavezno stavimo tanjir i za pokojnika – ta hrana ostaje tu. U čašu sipamo vodu ili rakiju, ako je pokojnik pio. Grob presipemo crnim vinom, a svi se poslužimo pšenicom posle dolaska sveštenika – kaže Kragujevčanka D. K.
Bez obzira na vremenske uslove, mnogi vernici u Srbiji i dalje sa velikim poštovanjem obeležavaju Zadušnice, verujući da je sećanje na preminule jedan od najsvetijih činova hrišćanskog života.
