FBI je upao u palatu u Vašingtonu, koja pripada ruskom oligarhu Olegu Deripaski, potvrdila je američka agencija.
Široj javnosti u Srbiji Deripaska je poznat po pokušaju da kupi RTB Bor, ali i po video snimku na kome mu ruski predsednik Vladimir Putin naređuje da pred radnicima potpiše ugovor- a zatim mu traži olovku nazad.
Putin i Deripaska…
Zapadna štampa se utrkuje da istakne da je milijarder Deripaska poznat po svojim vezama s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i po prethodnim poslovnim odnosima s bivšim menadžerom Trampove kampanje Polom Manafortom i britanskim bivšim špijunom Kristoferom Stilom.
„Mi sprovodimo sudske aktivnosti na sprovođenju zakona na lokaciji u Vašingtonu,“ rekao je portparol FBI-a za Vašington Egzaminer, navodeći adresu kuće vredne 15 miliona dolara za koju se veruje da je u vlasništvu Deripaske.
Kompanija u njegovom vlasništvu učestvovala je na na tenderu za RTB Bor, ali ne kraju odustala zbog kako je navedeno „promene uslova“.
Druga njegova kompanija je bila vlasnik Kombinata alumunijuma u Podgorici. Deripaska je, preko svojih kompanija, upravljao KAP-om i nikšićkim Rudnicima boksita od 2005. do 2009. na osnovu većinskog vlasništva, a od tada do uvođenja stečaja 2013, sa 29,36 odsto akcija koliko je imala i Vlada, na osnovu Ugovora o poravnanju kojim mu je Vlada prepustila upravljanje.
Ameri ga optužii da je finansirao izbore u Crnoj Gori….
Kancelarija američkog Trezora za kontrolu inostrane imovine je objavila da su ruski oligarh Oleg Deripaska i njegov ključni saradnik Viktor Aleksijevič Bojarkin bili uključeni u obezbjeđivanju ruske finansijske pomoći političkoj partiji u Crnoj Gori prije parlamentarnih izbora 2016. godine.
Kako se tada navodilo na internet stranici američkog Trezora, Bojarkin i još 15 agenata ruske Vojne obavještajne službe (GRU) su sankcionisani, odnosno blokirana im je sva imovina, a državljanima Sjedinjenih Država je zabranjeno da sa njima obavljaju transakcije.
Razlog je što su, prema nalazima Trezora, ruski članovi GRU-a učestvovali u štetnim aktivnostima uključujući miješanje u američke izbore, pokušaje podrivanja sajber sredstvima međunarodnih organizacija i pokušaj ubistva u Velikoj Britaniji.
Viktor Aleksejevič Bojarkin je oficir GRU-a direktno odgovoran Olegu Deripaski u čije je ime djelovao i vodio biznis pregovore, tvrde Ameri.
„Njih dvojica su uključeni u obezbeđivanju ruske finansijske pomoći političkoj partiji u Crnoj Gori prije izbora 2016.“, navodi se na stranici Trezora u kojem se ne precizira o kojoj se političkoj partiji u Crnoj Gori radi.
Deripaska tužio SAD…
Deripaska je 2019.godine, tužio Sjedinjene Države tvrdeći da je zbog američkih sankcija njegovoj kompaniji narušen ugled i pričinjen gubitak od 7,5 milijardi dolara, prenose zapadni mediji.
Ruski tajkun je istakao da je nepravedno i nezakonito bio na meti SAD kada je bio podvrgnut sankcijama uperenim prema tajkunima bliskim Kremlju, navodi AP.
Deripaska tvrdi da je izgubio 7,5 milijardi dolara, a prema tužbi podnetoj Okružnom sudu u Vašingtonu, neto vrednost njegove kompanije smanjena je za 81 odsto zbog uvođenja sankcija.
U tužbenom podnesku, Deripaska je od Okružnog suda u Vašingtonu tražio da blokira američko Ministarstvo finansija navodeći da koristi „razornu moć“ ekonomskih sankcija, za koje tvrdi da nisu u skladu sa američkim Ustavom.
Radio Slobodna Evropa (RSE) prenosi da su aluminijumska kompanija Rusal i krovna kompanija EN+ grupa pogođene američkim sankcijama u aprilu 2018, kada je Vašington stavio na crnu listu Deripasku zajedno sa još nekoliko uticajnih Rusa, optuženih da su profitirali od svojih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Vašington je u januaru odustao od sankcija za Rusal i EN+ grupu, nakon intenzivne kampanje lobiranja u kojoj se Deripaska saglasio da proda sopstveni udeo u EN+ i preda kontrolu nad svojim koroprativnim carstvom u pokušaju da ga spasi uništenja, navodi RSE.
Sankcije za samog Deripasku i dalje su na snazi.
Portparolka ruskog tajkuna, čije ime nije navedeno, kaže da su uložili tužbu protiv Ministarstva finasija da bi sprečili da njihov rad bude uništen „političkim šemama“.
Deripaskino bogatsvo najvećim delom ostvareno je tokom haotičnih 1990-tih i prodaje državnih rudnika i fabrika nakon kolapsa Sovjetskog Saveza, prenosi RSE.
Finansirao izbore u Crnoj Gori…
Oleg Deripaska, dobro je poznat crnogorskoj javnosti kao bivši vlasnik Kombinata aluminijuma Podgorica, sa kojim je posao sklopio tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović 2005.godine. Samo osam godina kasnije 2013. Kombinat aluminijuma bankrotirao, a Oleg Deripaska je ostavio državi i Vladi Crne Gore da vraća oko 130 miliona eura njegovih kredita, tvrdili su sa druge strane Đukanovićevi saradnici.
Sa druge strane, vlasnik Kombinata aluminijuma u Podgorici – Centralnoevropska kompanija (CEAC), traži oko 300 miliona evra odštete od Crne Gore, jer smatra da joj vlada prilikom kupovine fabrike nije prikazala realno stanje i vrijednost kupljene imovine KAP-a. CEAC, koju kontroliše ruski biznismen Oleg Deripaska, zatražila je međunarodnu arbitražu u Frakfurtu.
Nakon sporova koje je ruski oligarh Oleg Deripaskapokrenuo protiv Crne Gore, bivši investitor u podgorički Kombinat aluminijuma (KAP) pokreće još jednu arbitražu kojom pokušava da dobije obeštećenje „u stotinama miliona eura jer mu je investicija u Crnoj Gori nezakonito podržavljena i zbog povrede investicionog sporazuma sa Rusijom“ (Sporazum SR Jugoslavije i Ruske Federacije o stimulisanju i zaštiti investicija, 1995., prim. aut.). Arbitražna komisija presudila je protiv Deripaske.
Na kragujevačkoj pijaci ima svega što je potrebno za pripremu zimnice, sad se se najviše traže paprike i paradajz. Paradajz za kuvanje koji se stavlja u flaše, paprika za ajvar.
Što se cena tiče situacija zanimljiva, za neke proizvode i neočekivana.
Prodavci na kragujevačkoj pijaci napominju da u odnosu na prošlu godinu nema velike razlike u ceni poljoprivrednih proizvoda.
Objašnjavaju da ove godine nisu cene povrća otišle „mnogo gore“.
„Sad se najviše traže paprike, paradajz za kuvanje za flaše, paprika za ajvar za zamrzivač, turšija se sprema. Uveliko se priprema zimnica“, napominje V.S. čija je tezga najposećenija na kragujevackoj pijaci.
Na pitanje da li je skuplja pijaca ove u odnosu na prošlu godinu odgovara:
„Pa da vam kažem, tu nekih 10 do 20 dinara po kilogramu možda nešto skuplja uglavnom tu su cene kao prošle godine“.
Ona dodaje da domaćice ne spremaju zimnicu kao ranijih godina i dosta je onih koje se odlučuju za kupovinu gotove zimnice u marketima.
„Ne, ne spremaju toliko, prvo idu kupuju karticama na odloženo plaćanje, drugo šta ja znam kažu više im se isplati da kupe gotovo, međutim „gotovo i sam kad spremiš nije isto“. Tegla ajvara je 700 dinara ne znam tako kažu, jer mi spremamo, a više se isplati sam da spremiš znaš šta spremaš i ne mora u velikoj količini onoliko koliko možeš da pojedeš to je najbitnije“, smatra V.S. čija je tezga najposećenija na kragujevačkog pijaci.
Naša sagovornica objašnjava kako izgleda pijačni barometar u Kragujevcu, uz napomenu da sve zavisi od kvaliteta robe.
„Paradajz je od 120 do 200 dinara koliko je ovaj domaći „jabukar“.
Paprika je malo skuplja od 150 do 180 dinara slatka, a ljuta je 250 dinara, koliko je i paprika za niz, ona koju nižemo i sušimo. Papričice su isto, i one su 250 dinara kilogram.
Kupus je 80 do 100 , šargarepa 150 dinara crni luk 100-120 dinara, beli 400 do čak 500 dinara koliko treba izdvojiti za kilogram, dok je krompir 80 do 100 dinara zavisi od kvaliteta“.
Poslednjeg dana 20. Šumadijskog sajma poljoprivrede održana je izložba priplodnih goveda simentalske rase na kojoj je učestvovalo 19 odgajivača sa 68 grla. Odgajivači su se takmičili u tri kategorije i to prvotelke, junice i krave, a proglašena je najbolja kolekcija, kao i šampionka sajma.
Po oceni komisje za najbolja su proglašena grla vlasnika Milana Miletića iz Petrovca i to u kategoriji krava, Danijele Vićentijević iz Vodica u kategoriji prvotelki i Gorana Pantića iz Ilićeva u kategoriji junica. Za šampionku 20. Šumadijskog sajma poljoprivrede proglašena junica Gorana Pantića, koji je osvojio glavnu nagradu a čiji je darodavac mlekara Megle.
Izložbu je pod pokroviteljstvom grada Kragujevca, organizovalo Udruženje odgajivača goveda simnetalske rase „Šumadija“, a pehare je uručila dr Snežana Živanović Katić, članica Gradskog veća za održivi i ravnomerni razvoj sela i grada.
Odlukom Ministarstva zdravlja Republike Srbije u Centru za internističku onkologiju Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac organizovani su preventivni pregledi.
Priliku da provere svoje zdravstveno stanje zainteresovani su mogli da iskoriste i u kragujevačkom Domu zdravlja.
Za sve zainteresovane građane bez zakazivanja i uputa u Domu zdravlja i Univerzitetskom kliničkom centru ove nedelje organizovani su besplatni preventivni pregledi.
Interesovanje je bilo veliko, o čemu svedoči podatak da je samo u Domu zdravlja u prva tri sata pregledano 235 pacijenata.
U zgradi ATD-a zainteresovani Kragujevčani mogli su da urade laboratorijsku analizu krvi, izmere krvni pritisak, urade EKG i ultrazvuk stomaka.
Organizovan je i pulmološki pregled, što je posebno značajno za pušače i osobe koje imaju problem sa bolestima pluća.
U prostorijama Centra za internističku onkologiju UKC Kragujevac svi građani i oni bez zdravstvenog osiguranja bili su prilici da besplatno obave preglede pluća i urade tumor markere.
U istom prostoru građani su mogli da izmere krvni pritisak, provere nivo šećera u krvi, urade EKG i ultrazvučni pregled abdomena kao i komletnu krvnu sliku u laboratorijama.
Zbog velikog interesovanja roditelja, organizovani su i sistematski pregledi dece predškolskog i školskog uzrasta, sa posebnim osvrtom na deformitete kičme i ravnih stopala.
Cilj je rana dijagnostika eventualnih nepravilnosti u rastu i razvoju najmlađih i njihova blagovremena korekcija.
Kancelarija američkog Trezora za kontrolu inostrane imovine je objavila da su ruski oligarh Oleg Deripaska i njegov ključni saradnik Viktor Aleksijevič Bojarkin bili uključeni u obezbjeđivanju ruske finansijske pomoći političkoj partiji u Crnoj Gori prije parlamentarnih izbora 2016. godine.
Deripaska je 2019.godine, tužio Sjedinjene Države tvrdeći da je zbog američkih sankcija njegovoj kompaniji narušen ugled i pričinjen gubitak od 7,5 milijardi dolara, prenose zapadni mediji.
