Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 9. januara, na treći dan Božića obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu. Sveti Stefan bio je rođak Svetog apostola Pavla i prvi je od sedam đakona koje su Hristovi apostoli rukopoložili i postavili na službu u Jerusalimu. Optužen je da je hulio na Boga i proroke i uz pomoć lažnih svedoka osuđen na smrt kamenovanjem.

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je postradao za Hrista i zato je prozvan Prvomučenikom.

U srpskom narodu Sveti Stefan je veoma cenjen svetitelj i njegovom životu i delu posvećeno je više od pedeset pravoslavnih crkava.

Za praznik ovog svetitelja koji uvek pada na treći dan Božića vezuje se mnogo narodnih običaja. Jedan od njih je da se na ovaj dan iz kuće iznosi slama koja je simbolično stajala ispod trpeza tokom prva dva dana Božića. Ova slama se ne baca već se ostavlja u voćnjacima ili pored košnica kako bi obezbedila dobar rod.

U selima Šumadije na ovaj dan domaćini odlaze u voćnjake u nameri da sekirom poseku nerodna stabla. Običaj kaže da onaj ko ide u pratnji domaćina treba da ga u tom naumu spreči posipajući slamom od Božića nerodnu voćku. Veruje se da će voćka te godine da prorodi.

Pročitajte još:

SUTRA JE VELIKI SRPSKI PRAZNIK I TREĆI DAN BOŽIĆA! Evo šta MORATE da uradite sa božićnom slamom na STEFANDAN!

Evo šta treba da uradite s badnjakom posle Božića

ŠTA TREBA URADITI SA NOVČIĆEM IZ ČESNICE: Ovo su običaji koje u naši preci poštovali za sreću i blagostanje čitave porodice!

Ucentar

Božićna česnica mesi se na Badnje veče ili na Božićno jutro, a kada se svi ukućane okupe oko praznične trpeze onda se lomi i jede.

Običaj je da se u testo za tradicionalnu božićnu česnicu stavi novčić, a u zavisnosti od lokalnih običaja i neki drugi sitni predmeti. Para se ubacuje u trenutku kada se testo već zamesi, pa onda, nakon ubacivanja još malo “domesi”, kako ni domaćica ne bi znala gde je otišao novčić.

Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu česnice biti posebno srećne ruke u narednoj godini i da će tokom cele godine imati zdravlja i bogatstva. Ukoliko, pak, niko od prisutnih ne nađe paru, već ona ostane u poslednjem parčetu namenjenom za “kuću”, znači da će svi u kući imati sreću, zdravlje i blagostanje tokom cele godine.

A ako ste vi pronašli novčić, verovatno ste ga smestili negde gde ćete ga čuvati i tako pogrešili. Jer, prema običajima, novac koji je izvučen iz česnice treba da se otkupi drugim novcem od onoga ko ga je pronašao u kolaču, a zatim se stavi na ikonu ili pored nje i čuva se do sledećeg Božića, jer se veruje da će srećnik koji ga je izvukao biti srećan i bogat cele godine.

Para iz česnice vrlo je značajan predmet i postoje razlozi zašto nikako ne treba da je bacite, zadržite kod sebe ili zagubite i zaboravite! Ukoliko neko nađe paru, a ne želi da je zadrži, on može da je “proda” nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću. Ipak, mnogi se slažu da je najlepše zadržati novčić.

U nekim sredinama se ranije novčić lepio za plafon uz pomoć malo testa, kako bi ostao u kući i štitio sve ukućane, međutim, to je s vremenom prestalo da se praktikuje iz razumljivih razloga. Mnogi ovaj novčić nose uz sebe kao amajliju tokom cele godine, međutim, najpravilnije bi bilo da se para stavi na ikonu ili pored nje i čuva do sledećeg Božića.

Ono što nikako ne bi smelo da se radi jeste da se kupuje njime, niti pokloni nekome kao novac. U pojedinim delovima Srbije važilo je i pravilo da se novčić iz česnice zalepi za plafon pomoću testa i tako ostavi tokom čitave godine. Taj novac bi se sledećeg Božića skidao sa plafona, njime bi se kupile šibice sa kojima bi se palila vatra, kako se ognjišta u kući nikada ne bi ugasilo. Te šibice bile su samo za kućnu upotrebu, nikome se nisu ni davale, ni zajmile.

Danas se posti, a za večeru se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, dan uoči Božića, koji je sutra, 7. januara, a to je najradosniji hrišćanski praznik. 

Kao i za dan Hristovog rođenja, 7. januar, veliki broj običaja vezuje se i za današnji – Badnji dan.

Badnji dan je naziv dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak.

Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, u nekim krajevima jelovo ili borovo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Kako se seče Badnjak

Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući.

Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem).

Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku.Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Badnjak, inače, simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče

Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnji dan“.

Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima:

– Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče! 

Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina zoblju i pšenicom, odgovarajući:

– Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica! 

Pečenica se unosi u sobu, gde se obavlja večera na Badnji dan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Posle badnjaka u kuću se unosi slama.Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosi badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje…“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu.

Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju. Prema običajima srpskog naroda, na Badnji dan i Badnje veče ne ide se u goste. 6. januar praznuje se u porodici.

Verovanja

Naš narod kaže da ne vаljа bos ići po slаmi, jer će ukućаne boleti noge, zаto se odmаh posle izuvаnjа nаvlаče čаrаpe.

Kaže se i da se na Bаdnji dаn se ništа ne pozаjmljuje iz kuće, а аko je štа rаnije pozаjmljeno, to treba da se trаži nаtrаg, jer ne vаljа dа ono što pripаdа kući bude vаn nje nа Božić.

Ako se nа Bаdnji dаn nаkupi dostа pepelа nа bаdnjаku koji gori nа ognjištu, veruje se dа će zimа biti jаkа sа dostа snegа.

Ako je na Bаdnji dаn oblаčno, veruje se da će biti rodnа godinа. Na Badnji dan ne treba se šišati, brijati, niti seći nokte da se ne bi, kako se veruje „seklo zdravlje“.