Connect with us
admiralskeigre

aktuelno

VELIKI JUBILEJ: 100 godina od kada je u SRBIJI POČELO da se IZVODI OVO.

Published

on

PUN vek jedna od najomiljenijih baletskih predstava svih vremena, „Krcko Oraščić“, uz koju su nebrojene generacije gledalaca prvi put zakoračile u svet bele umetnosti, živi i na sceni našeg nacionalnog teatra.

Ovaj veliki jubilej, stotu godišnjicu prvog izvođenja odlomaka tog klasičnog dela kod nas, Balet Narodnog pozorišta obeležiće posebnim programom. Sutra, tačno u podne, biće upriličena tzv. „Otvorena vrata“ posvećena „Krcku“, a sama predstava biće odigrana sutra veče, od 19.30, na Velikoj sceni, kao deo redovnog januarskog repertoara, sa solistom Hozeom Iglesijasom u ulozi Krcka i Margaritom Čeromuhin kao Mašom.

Šezdeset i četiri dosadašnja izvođenja klasika čija popularnost ne jenjava, dovela su u pozorišno zdanje na Trgu republike već više od 43.000 gledalaca, a sve to vreme za ovu se predstavu tražila karta više.

Praizvedba ovog dela odigrala se 1892. u Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu, podseća naša primabalerina Ana Pavlović, umetnička direktorka Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

– U Beogradu su prvi put izvedeni odlomci baleta, pod nazivom „Ščelkunčik“, 22. januara 1923. godine – navodi Pavlovićeva.

– Na scenu ih je postavila ruska umetnica Jelena Poljakova, šefica u to doba tek oformljenog Baleta u Beogradu, koja je sama igrala glavnu rolu. Ovo izvođenje upisano je u istoriju i kao prva izvedba baleta u jednom činu u nas, koji je predstavljao jedinstvenu celinu.

Menjala je predstava tokom proteklog stoleća postavke, koreogeafije i protagoniste, pritom sve vreme ne odstupajući suviše od klasičnog baletskog nasleđa, kaže Ana Pavlović, i podseća da je verzija koja se trenutno igra na scenu postavljena 2014. sa koreografskim i rediteljskim potpisom njenog prethodnika, Konstantina Kostjukova.

– Autorka kostima i dekora je Angelina Atlagić – dodaje direktorka Baleta.

– Upravo ovom produkcijom, predstavom koju će publika imati prilike da vidi sutra uveče na Velikoj sceni, započinjemo obeležavanje jednog veka „Krcka Oraščića“ u Narodnom pozorištu.

Ovo klasično baletsko ostvarenje koje se izvodi u dva čina, smatra Pavlovićeva, zaista na poseban način uvodi publiku u svet dečje mašte i odrastanja, a pritom podseća sve nas, ma kojoj generaciji pripadali, da je moguće (d)oživeti svoje snove.

BAJKA ZA BOŽIĆ
„ŠKELKUNČIK“ i „Rskalo“ neki su od naziva pod kojima se svojevremeno igrala ova predstava, ali jedno pravilo uvek o(p)staje: „Oraščić“ se na svim značajnijim baletskim scenama, pa i ovoj beogradskoj, tradicionalno igra i najveću posetu beleži u vreme božićnih i novogodišnjih praznika.

– Ovo je jedna od najlepših baletskih bajki na muziku Petra Iljiča Čajkovskog u kojoj uživaju i deca i odrasli, ne samo zbog toga što odiše duhom omiljenih porodičnih praznika – podseća Ana Pavlović.

(Foto: Hoze Iglesijas i Margarita Čeromuhina, Foto Narodno pozorište)

(Izvor: Novosti)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA:Danas je strogi post!

Published

on

Danas su Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u strogom jednodnevnom postu obeležavaju Usekovanje glave Svetoj Jovana Krstitelja. Dan stradanja Sv. Jovana, u narodu poznatog i kao Preteča, pored strogog posta provodi se molitveno i u svakom odricanju.
 
Ovaj dan koji nas seća na smrt Svetog Jovana svrstan je u srpske slave. Sveti prorok Jovan, Krstitelj i Preteča pogubljen je po naređenju cara Iroda Agripe a po volji njegove žene Irodijade. Po carevoj zapovesti Sveti Jovan je posečen a njegova glava, kao dokaz  bezverja i u slavu poroku, prikazana je na tanjiru Irodovoj pastorki Salomi.
 
Učenici Jovanovi su tajno uzeli telo Njegovo i
sahranili ga u Sevastiji. Svetiteljeva glava zakopana je na nekom nepoznatom i nečasnom mestu. Kasnije, kada je pronađena (obretenije), u vreme vizantijske carice Teodore, čudotvorna glava Jovanova preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se uvek na dan osvećenja crkve koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Srbi veruju da na ovaj dan nije dobro jesti ništa što je crvene boje jer to seća na nevino prolivenu krv Pretečinu. U narodu se veruje i da je na ovaj dan dobro brati lekovito bilje. U mnogim gradovima i varošima održavaju se vašari.
Na ovaj značajan dan u životu svih pravoslavnih hrišćana, pre 106 godina, rođen je blaženopočivši patrijarh srpski Pavle.
 
 
 


Continue Reading

aktuelno

Raspisan konkurs za prijem više od 70 komandira u 12 kazneno-popravnih ustanova

Published

on

By

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je danas konkurs za prijem u stalni radni odnos u 12 kazneno-popravnih ustanova 73 pripadnika Službe za obezbeđenje, koja je i najbrojnija služba u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.
Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, koji je i najveći zavod u zemlji, zaposliće 15 komandira, kao i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.

KPZ u Kragujevcu će primiti u stalni radni odnos 14 komandira,
KPZ za žene uPožarevcu 10, dok će KPZ u Beogradu (Padinskoj Skeli) zaposliti 5 komandira.

U stalni radni odnos biće primljena tri komandira u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, dok će po dva komandira biti primljena u OZ u Kraljevu i OZ u Zrenjaninu, kao i u KPZ u Somboru.

Konkurs se odnosi i na prijem po jednog komandira u Okružnom zatvoru u Kruševcu i Okružnom zatvoru u Vranju.

Rok za podnošenje prijava zainteresovanih kandidata traje do 19. septembra 2024. godine.
Konkurs je objavljen na internet adresi Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs , portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao
i u listu „Poslovi“.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaposlila je skoro 600 komandira u Službi za obezbeđenje u više zavoda u Srbiji od 2020. godine.

Continue Reading

aktuelno

PREMINUO BORA ČORBA U 72. GODINI: Legendarni frontmen Riblje čorbe izgubio bitku sa teškom upalom pluća

Published

on

By

Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba, preminuo je u 72. godini. On je nedavno primljen u bolnicu u Ljubljani s jakom upalom pluća. Bio je na terapiji antibioticima i na kiseoniku, a posle nekoliko dana zbog pogoršanog stanja, stavljen je na respirator. On se, inače, dugo borio i s teškom bolešću. Muzičar je i pred Novu godinu imao upalu pluća zbog čega je tada otkazao koncert u Nišu.

Doktor mi je izričito zabranio svaki napor jer bolujem od jake upale pluća tako da bi mi nastup pogoršao zdravstveno stanje. Pobedićemo bolest i vidimo se prvom prilikom – poručio je tada Bora organizatorima I pobedio bolest.

 

Nažalost, sada bitku nije uspeo da dobije. Bora Đorđević je rođen 1952. godine u Čačku. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nakon problema sa zakonom izbačen je iz gimnazije. Njegovi roditelji su tada, kako bi pobegli od „sramote“ koju im je prouzrokovao, odlučili da se presele u Beograd. Tu je Bora završio Petu gimnaziju i upisao Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Nikada nije primljen na glumu, pa je upisao organizaciju na FDU. Grupu Riblja čorba 1978. godine. Za više od 45 godine karijere snimili su 20 studijskih albuma i osam lajv izdanja. Poslednje album „Da tebe nije“ izdao je Siti rekords. Desetak godina živeo je u Sloveniji, gde se treći put oženio

Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najljepše, moja posljednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju – izjavio je svojevremeno Bora za „Stori“. Đorđević je za sebe umeo da kaže da je prvo Srbin, pa tek onda roker. Pisac i muzičar je 15. februara 2021. godine nagrađen Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Iza sebe je ostavio sina Borisa, kojeg je dobio s prvom suprugom Draganom, koja je bila njegova ljubav iz srednje škole.

Continue Reading

Najpopularnije