Kroz Centar za vantelesnu oplodnju Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu za samo 5,5 godina rada prošlo je 530 parova, a pre nekoliko dana rođena je stota beba začeta u procesu vantelesne oplodnje. Ipak, da se ne radi samo o kvantitetu, već i o kvalitetu, pokazuje činjenica da je procenat uspešnosti u ovom Centru izuzetan, i u prošloj godini iznosio je 38,2 odsto.

I zaista sve funkcioniše tačno kao sat, jer se zaposleni trude da ljudima koji se bore za potomstvo maksimalno olakšaju ovaj proces.

 

Iako kompleksan, on ne mora preteranu dugo da traje, jer prema rečima prof. dr Marije Šorak, rukovodioca Centra, od trenutka kada se parovi pojave na njihovim vratima do procesa vantelesne oplodnje ne prođe više od tri do šest meseci, ukoliko su zaista tome posvećeni.

Rođena 100. beba "iz epruvete" u Kragujevcu: Centar za vantelesnu oplodnju jeste najmlađi u Srbiji, ali ima visoku uspešnost 2
Prof. dr. Marija Šorak/Foto: V. G.

– Oni prvo zakažu sastanak u našem Savetovalištu, koje radi tri puta nedeljno. Nakon toga uzimamo anamnestičke podatke, šta su do tada radili i koji je najbrži način da ispitamo o kojim se faktorima steriliteta kod njih radi. Na osnovu toga biramo najbolju metodu za taj par, kako najlakše doći do trudnoće, a kod onih najkompikovanijih slučajeva, opredeljujemo se za vantelesnu oplodnju, objašnjava prof. dr Šorak.

Prema njenim rečima, svaki par mlađi od 35 godina trebalo bi godinu dana, a stariji od toga šest meseci, da pokušava prirodno da ostvare trudnoću prirodnim putem, a ukoliko u tom periodu ne dođe do začeća da se obrate lekarima za pomoć.

Posebno je važno za žene da pomoć potraže na vreme jer, kako kaže dr Šorak, kod sve većeg broja žena javlja se prevremena insuficijencija jajnika, što dovodi do ubrzanog ulaska u menopauzu.

Bilo je čak slučajeva da su žene u 33. godini imale ovakvo stanje i tada vrlo malo naučnih metoda može da pomogne.

Iako brojke sa početka teksta zaista deluju impresivno, u Centru ističu da, kada se vantelesna oplodnja radi zamrznutim embionima, procenti uspešnosti dodatno rastu i oni u Kragujevcu iznose 50 procenata.

– Kada su embrioni u laboratorijskim uslovima izdržali do nekog petog dana života, pa smo ih onda podvrgli procesu zamrzavanja, a posle nekog vremena i odmrzavanja, oni vrlo često prežive, jer smo ih na taj način već selektovali, izvukli najbolje, najizdržljivije i zato je taj postupak uspešniji. Kad god postoji mogućnost da dođemo do embriona, da ih zamrznemo i koristimo u nekim sledećim pokušajima, idemo na tu varijantu, objašnjava sagovornica Danasa.