Poveži se sa nama
Admiral

aktuelno

Digitalna zbirka Luke Ćelovića kao turistička atrakcija

Objavljeno

Kao jedan od partnera na međunarodnom projektu Adrion Cultural Heritage Collections Network – ADRINETBOOK, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ Beograd odabrala je da digitalizuje specijalnu kolekciju Luke Ćelovića – jednog od najuspešnijih preduzetnika u Srbiji, koji je svu svoju imovinu poklonio Univerzitetu u Beogradu. Njegov doprinos značajno je doprineo da Beogradski univerzitet postane jedna od najbogatijih visokoškolskih ustanova u Evropi tog vremena (1928). Ova zbirka od preko 1100 publikacija predstavlja ličnu biblioteku Luke Ćelovića, koju je Univerzitetska biblioteka dobila na poklon početkom 1930. godine. Pored 80 knjiga i brošura objavljenih u Francuskoj i Švajcarskoj tokom Prvog svetskog rata, koje se odnose na ratne drame Srbije i borbe jugoslovenskih naroda za stvaranje zajedničke države, biblioteka sadrži većinu dela domaćih pisaca i veliki broj tomova raznih pravilnika, statuta, spomenika i izveštaja banaka, akcionarskih društava i humanitarnih organizacija. Kao rezultat, kreiran je itinerer pod nazivom Beograd „Luke Ćelovića“. Šetnja gradom u centru Beograda vodi posetioce kroz istorijska mesta vezana za Luku Ćelovića, čoveka čije ime zauzima jedno od najznačajnijih mesta u istoriji Univerziteta u Beogradu, jer je svojim velikim dobročinstvom značajno podržao razvoj naše obrazovne ustanove.

Šetnja počinje delom grada koji se zove Savamala. Nesumnjiva je zasluga Luke Ćelovića što je ovaj deo grada uređen po uzoru na velike evropske gradove. Počinje u Karađorđevoj ulici, gde je vlasništvo Zadužbine Luke Ćelovića, između ostalog, obuhvatalo i palatu na uglu ul. Karađorđeva br. 65 i Zagrebačka br. 1, koja ima 24 stana i 6 lokala sa 5 teretnih liftova i 4 palate duž cele Zagrebačke ulice, koje obuhvataju brojeve 3, 5, 7 i 9. Sva ova imovina pripala je velikodušnošću i vizijom Luke Ćelovića, Univerzitetu u Beogradu. Šetnja gradom se nastavlja ulicom Kraljevića Marka, gde je Luka Ćelović prvi sagradio svoju porodičnu kuću u ul. Kraljevića Marka broj 1. Takođe, Luka Ćelović je učestvovao u izgradnji obližnje Palate Beogradske zadruge i velelepnog zdanja hotela „Bristol“, kao i zgrade Berze, a nakon toga stiže se do Rektorata Univerziteta u Beogradu. Luka Ćelović je najveći dobrotvor Univerziteta u Beogradu. Šetnja se završava na tački koja predstavlja završnu etapu jedne epohe – domu uglednog pisca Vojislava Jovanovića Maramboa, diplomate i naučnika koji je svoju kuću i izuzetnu zbirku knjiga poklonio Univerzitetskoj biblioteci.

Sa itinerarima i digitalnom zbirkom biblioteke Luke Ćelovića, ukazano je šta je suština Adrion napora: uspostavljanje strukture umrežavanja između operatera kulturnog i turističkog sektora, te pilot akcije digitalizacije, kako bi se u krajnjem ishodu povećao broj zainteresovanih posetilaca, željnih kvalitetnih kulturnih sadržaja.

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

Srećna slava domaćini! Danas je Sveti Jovan Krstitelj!

Objavljeno

 
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Gospoda Isusa Hrista na reci Jordan. Ovaj praznik je dakle posvećen Isusovom rođaku poznatom i kao Sveti Jovan Preteča.
Sveti Jovan je živeo asketskim životom hraneći se medom divljih pčela, a reč Božju propovedao je putujući odeven u haljine od kamilje dlake. Mučenički je stradao posečen mačem po nalogu judejskog kralja Iroda čija je volja bila da se svetitelju odrubi glava. 
Običaj je da se Srbi na Jovanjdan vratile i kume jer se ovaj svetitelj smatra uzorom dobrog karaktera, čestitosti i poštenja. 
Ime Jovan veoma je često u hrišćanskom svetu, jednoj kod pravoslavnih i kod katolika.
Procenjuje se da je krsna slava Jovanjdan na trećem mestu po broju svečara u Srba. Sveti Jovan se smatra zaštitnikom pevača i muzičara ali i kožara, krojača, krznar, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenika na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od padavice (epilepsije) ali i država Malte i Jordana. 
Postoji verovanje da se u Jovnajdansko jutro jedno jaje stavi u posudu sa vodom te da, ako jaje potone, sudnji dan je blizu, a ako ne onda se do daljeg u tom smislu ništa suštinski neće dogoditi.

ucentar.rs


Continue Reading

aktuelno

U ponoć pogledajte u nebo i zamislite želju, a ova se verovanja vezuju za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika

Objavljeno

U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće.

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i proslavlja događaj koji se desio neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prema predanju u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista i sa neba se čuo glas Boga:“Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“

Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.

U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće.

Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu jer se veruje da ima čudotvornu moć.

Bogojavljenski običaji koje treba poštovati:

Bogojavljenska voda

U pravoslavnim hramovima širom zemlje slavi se Bogojavljenska vodica. Za nju se kaže da ima lekovita svojstva, a običaj je da vernici uzmu malo ove vode i ponesu je kući. Da bi bili zdravi tokom cele godine, njima treba da se umivaju. Takođe, trudnicama treba dati Bogojavljensku vodu, posebno onima koje su propustile termin ili ne mogu lako da se porode, da se naglo otvore (kao nebo) i rode zdravu decu.

Želja tačno u ponoć

Staro narodno verovanje kaže da se na Bogojavljensku noć, tačno u ponoć, nebo otvara, a srećnima koji to primete i zamisle želju u tom trenutku, sam Bog je ispuni. Takođe, treba da se setite sna koji ste sanjali u noći između 18. i 19. januara, jer oni predstavljaju poruku od Boga i svojevrsno predviđanje događaja koji slede.

 

Slobodne devojke mogu saznati za koga će se udati

Ako neudate devojke žele da se udaju, tokom ove noći mogu saznati ko će im biti mladoženja. Naime, u noći uoči Bogojavljenja trebalo bi da stave ogledalo pod jastuk i sanjaju čoveka koji im je suđen. U nekim krajevima postoji i verovanje koje je vezano za četiri lopte. Naime, neudate devojke treba da umese testo od brašna i vode, pa da od njega naprave četiri loptice i da u tri stave imena svojih simpatija. U četvrtom stavljaju samo prazan papir i sve bacaju u ključalu vodu, a prva loptica koja ispliva na površinu sadrži naziv nameravanog drobljenja. Ako se u lopti nađe prazan komad papira, devojka još nije upoznala svog potencijalnog muža.

Kupajte se u reci za zdravlje

Na Bogojavljenje, pred zoru, kupali su se u reci radi boljeg zdravlja, ali su ovaj obred mogli da obavljaju samo zdravi ljudi. Iz tog običaja nastala je trka za Bogojavljenski krst. Naime, Časni krst se baca u reku, a mladići, a često i devojke, takmiče se ko će prvi do njega doći. Onog ko prvi dopliva do njega, pratiće sreća cele godine.

Starije žene su gledale kakva će godina biti

Starije žene u nekim krajevima na Bogojavljenje predviđaju kakva će biti godina. Naime, ako tog dana bude mraza i snega, veruje se da će godina biti plodna i obrnuto – vedro vreme znači sušnu godinu.

Prognoza vremena pepelom

Na Bogojavljenje treba izaći na vetar sa malo pepela u ruci. Zatim se pepeo pušta da bi se utvrdilo koji je vetar prešao, odnosno koji je vetar bio pobednik na Danu prelaza. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, jugo predviđa kišnu godinu, a zapadni plodnu godinu.

(Ucentar.rs)

Foto: Katarina Jocić Ilinčić.

Continue Reading

aktuelno

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti, dan kada se ukrštaju vetrovi i temeljno čisti kuća…

Objavljeno

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Krstovdan, dan strogog posta uoči Bogojavljenja. Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru pominju se kao katihumeni ili oglašeni dok se kod pravoslavnih Srba dan krštenja prvih hrišćana zove Krstovdan. Krstovdan je predpraznik Bogojavljenja, dana kada je u reci Jordan Sveti Jovan Preteča krstio Gospoda Isusa Hrista. Dan nakon Bogojavljenja posvećen je upravo Svetom Jovanu. Prema narodnom običaju na Krstovdan se strogo posti, prvi put nakon Božića a valjalo bi oprati veš i temeljnije očistiti kuću. U dvanaest dana, počevši od Božića do Krstovdana ogleda se dvanaest meseci pa kakvo je vreme bilo kog dana takvo će biti u mesecu koji odgovara redosledu. U crkvama se na ovaj dan služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog uz ritual velikog osvećenja vode.


ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije