Zet se oženio taštom kako bi on i njena ćerka posle smrti starice nasledili deviznu penziju. Ovaj status jednog korisnika društvenih mreža samo je jedan u nizu sličnih koji gotovo nikoga nije iznenadio. Komentari ispod objave bili su različiti, ali se većina nadovezala sa nizom sličnih primera.

Navodili su „obavešteni“ da znaju za slučaj da se snaha, posle smrti muža, udala za svekra iz istog razloga, zatim da druga, koja je to isto uradila, već deset godina dobija inostrani ček. Tu je i primer da su se muž i žena, koji imaju troje dece, razveli kako bi se ona ponovo udala, i to za suprugovog strica, koji ima dobru australijsku penziju. U toj zemlji tvrde poseduje i nekretnine, pa će oni sve to jednog dana, takođe, naslediti.

Da li je baš sve ovo po propisima i da li se rupa u kućnom budžetu može popuniti brakom sa bliskim srodnikom? Ovakvi „tazbinski“ brakovi zbog finansijskog interesa u Srbiji, stiče se utisak da su česti, a mnogi ih i opravdavaju, kao način da porodica nastavi lagodno da živi dobijajući taj novac.

PENZIJE STIŽU IZ 26 ZEMALJA

U Srbiji penzije iz inostranstva prima 245.000 građana i po tom osnovu u zemlju godišnje stiže gotovo 800 miliona evra. Iz 26 zemalja stižu penzije, a u 35 se isplaćuje penzije iz Srbije. Najviše ih dolazi i odlazi u bivše jugoslovenske republike, a zatim iz Austrije i Nemačke. Trenutno se čeka ratifikacija već potpisanih sporazuma sa Australijom, Azerbejdžanom i Tunisom, dok se sa Portugalijom i Albanijom još pregovara.

Advokat Ana Marković, međutim, naglašava, da u Srbiji prema Porodičnom zakonu tazbinsko srodstvo u prvom stepenu prave linije je smetnja za sklapanje braka. To znači da pred matičara ne mogu zet i tašta, svekar i snaha, očuh i pastorka, kao ni maćeha i pastorak.

– Ukoliko ipak dođe do zaključenja takvog braka, onda je to zbog prevare, propusta i greške matičara, koji bi morao sve da proveri. Takav brak je po zakonu ništavan – objašnjava Ana Marković.

VANBRAČNA ZAJEDNICA DOZVOLJENA

Ukoliko je u pitanju vanbračna zajednica, od kojih se onda kasnije jedno venča sa taštom ili svekrom, onda se to ne smatra prevarom, jer zasad po zakonu ona ne poznaje tazbinsko srodstvo. Takođe, propisi ne zabranjuju ni tazbinski brak ako nije prvi stepen prave linije, što znači dozvoljena je udaja za muževljevog dedu, strica ili ujaka i obrnuto, on se može oženiti supruzinom babom ili tetkom.

Svi koji imaju pravni interes mogu da podnesu tužbu i zahtev za poništenje takvog braka, poput oštećenog penzionog fonda, naslednika ili bivšeg supružnika… Takođe, javni tužilac mora da reaguje po službenoj dužnosti ako za to sazna. Кako navodi naša sagovornica, pravo podnošenja tužbe ne zastareva i takav brak se može poništiti i kad prestane da postoji.

DOZVOLA ZA BRAK

Кako nam advokat Ana Marković objašnjava, prema Porodičnom zakonu, sud može iz opravdanih razloga da dozvoli sklapanje braka u prvoj liniji tazbinskih odnosa. Budući supružnici pokrenu vanparnični postupak i sud im donošenjem rešenja izdaje dozvolu, ali tada vodi računa o cilju ostvarivanja braka i zaštiti porodice. To znači da, ako zaista postoji zajednica života, onda će im sud dozvoliti da sklope brak.

– Sudovi su kod nas su zauzeli stav da tazbinsko srodstvo postoji i nakon razvoda supružnika, iako u zakonu to nije decidno navedeno – objašnjava Marković. – Brakovi sklopljeni zbog dobijanja inostrane penzije su ništavni, jer nisu sklopljeni radi ostvarivanja zajednice života, već isključivo imovinskih interesa. Кako zakon kaže, zajednica života, što je brak, mora da bude veza emotivnih, seksualnih, kulturoloških, intelektualnih i ekonomskih interesa oba supružnika.