Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Trojice, a danas je Duhovski utorak, treći dan jednog od najvećih praznika koji znamo kao Duhovi, Trojica ili Silazak Svetog Duha na Apostole, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana.

Ovaj datum je crveno slovo, a po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića i slavi se tri dana.

Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.

Duhovi predstavljaju „rođendan“ Hrišćanske crkve i simbolizuju silazak svetog duha na apostole.

Tokom čitave sedmice nastavlja se praznovanje, ne posti se i to je tzv. trapava nedelja.

Na Duhove se pod u hramovima pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.

Ovaj običaj potiče još pd prvih hrišćana, koji su ga preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće.

Njima je to omogućavalo da sačuvaju sećanje na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, s obzirom da su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.

Narod na Duhove u hramu plete venčiće od trave koje potom nose kući i ostavljaju pored ikone i kandila. Mnogi ih takođe nose i u svojim torbama i automobilima.

Verovanja

Brojni običaji vezuju se za ovaj praznik. Tokom čitave sedmice nastavlja se praznovanje, a vernici veruju da će onima koji budu postili ići sve naopako.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije, te oni koji obilaze manastire traže oprost grehova ili lek za bolest.

Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer se veruje da u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

U jednoj od njih – „kraljici“, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda.

Ono što se na Duhovski utorak takođe ne preporučuje jeste penjanje po drveću, a iza toga stoji neobično verovanje. Naime, veruje se da ovo treba izbegavati kako se te rusaljke, po verovanju, ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

Verovanje dalje nalaže da, kako bi se čovek „zaštitio“ od takve nesreće, u džepu bi trebalo da ima čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.