Ambasadorka Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović izjavila je da broj stradalih u katastrofalnom požaru u Kočanima još uvek nije konačan i da, prema trenutnim informacijama, među nastradalima nema državljana Srbije.

Srbija odmah reagovala i poslala pomoć

Vlada Srbije donela je odluku da sutrašnji dan bude proglašen za Dan žalosti u znak solidarnosti sa Severnom Makedonijom. Tokom jučerašnjeg dana, 12 teško povređenih u požaru transportovano je vojnim avionom u bolnice u Srbiji – devet pacijenata je smešteno u Klinički centar Srbije, dok su troje zbrinuti na VMA.

„Od trenutka kada se tragedija dogodila, Srbija je bila među prvima koji su ponudili pomoć. Poslali smo pet sanitetskih vozila, a sinoć su vojnim avionom pacijenti prebačeni u Beograd. U stalnom smo kontaktu s makedonskim institucijama i pružamo svu moguću podršku,“ rekla je Jovanović za TV Prva.

Istraga u toku

Makedonske vlasti još uvek istražuju uzrok požara, ali preliminarne informacije ukazuju na to da su pirotehnička sredstva korišćena u noćnom klubu izazvala tragediju. Zvaničnici su poručili da će svi odgovorni biti izvedeni pred lice pravde.

U međuvremenu, građani Severne Makedonije okupljaju se na trgovima paleći sveće u znak sećanja na stradale. Region je ujedinjen u bolu i solidarnosti s makedonskim narodom u ovom teškom trenutku.

Tokom prethodna 24 sata, ekipe Zavoda za urgentnu medicinu u Kragujevcu imale su pune ruke posla, obavivši ukupno 39 terenskih intervencija – 23 tokom dana i 16 u noćnim satima.

U ambulanti je pregledano 102 odraslih pacijenata, od čega 34 tokom dana i 68 tokom noći. Takođe, zabeleženo je osam intervencija na javnim mestima.

Najčešći razlozi zbog kojih su se pacijenti obraćali lekarima tokom dana bili su povišen krvni pritisak, temperatura, srčani problemi i tegobe kod astmatičara. Noću su preovladavali pacijenti sa hipertenzijom, dijabetesom i respiratornim problemima.

Zavodu za urgentnu medicinu u Kragujevcu upućena su ukupno 202 poziva u prethodna 24 sata.

Danas počinje treća nedelja Velikog posta, poznata kao Krstopoklona nedelja. Vernici se tokom ove sedmice poklanjaju Časnom krstu i pozvani su da se uzdrže od svih iskušenja duha.

Običaji i verovanja u trećoj nedelji posta

U ovoj nedelji posebno mesto zauzimaju biljke i cveće. Prema narodnom verovanju, ne bi trebalo sejati biljke koje cvetaju, jer se veruje da tada neće doneti plod. Takođe, običaj je da se pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.

Značaj Vaskršnjeg posta

Vaskršnji ili Časni post traje sedam nedelja, sve do Vaskrsa, koji ove godine pada 20. aprila. Ove godine post je počeo 3. marta i donosi stroga pravila uzdržavanja, kako telesnog, tako i duhovnog.

Post je sećanje na podvig Isusa Hrista, koji je, nakon krštenja u reci Jordan, proveo 40 dana u pustinji bez hrane. Stoga se tokom posta vernici uzdržavaju od mrsne hrane, ali i od loših misli i greha.

Vreme posta nije samo vreme odricanja već i prilika za duhovni rast, praštanje, ljubav i milosrđe. Kroz molitvu i uzdržavanje, vernici jačaju svoju veru i pripremaju se za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.