Prošlo je  tri godine od smrti osnivača, idejnog tvorca i prvog urednika portala Ucentar.rs Dragana M. Alempijevića.

Tri godine od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.

Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.

Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…

Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…

Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.

Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…

Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.

Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!

Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.

U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće.

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i proslavlja događaj koji se desio neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prema predanju u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista i sa neba se čuo glas Boga:“Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“

Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.

U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće.

Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu jer se veruje da ima čudotvornu moć.

Bogojavljenski običaji koje treba poštovati:

Bogojavljenska voda

U pravoslavnim hramovima širom zemlje slavi se Bogojavljenska vodica. Za nju se kaže da ima lekovita svojstva, a običaj je da vernici uzmu malo ove vode i ponesu je kući. Da bi bili zdravi tokom cele godine, njima treba da se umivaju. Takođe, trudnicama treba dati Bogojavljensku vodu, posebno onima koje su propustile termin ili ne mogu lako da se porode, da se naglo otvore (kao nebo) i rode zdravu decu.

Želja tačno u ponoć

Staro narodno verovanje kaže da se na Bogojavljensku noć, tačno u ponoć, nebo otvara, a srećnima koji to primete i zamisle želju u tom trenutku, sam Bog je ispuni. Takođe, treba da se setite sna koji ste sanjali u noći između 18. i 19. januara, jer oni predstavljaju poruku od Boga i svojevrsno predviđanje događaja koji slede.

Slobodne devojke mogu saznati za koga će se udati

Ako neudate devojke žele da se udaju, tokom ove noći mogu saznati ko će im biti mladoženja. Naime, u noći uoči Bogojavljenja trebalo bi da stave ogledalo pod jastuk i sanjaju čoveka koji im je suđen. U nekim krajevima postoji i verovanje koje je vezano za četiri lopte. Naime, neudate devojke treba da umese testo od brašna i vode, pa da od njega naprave četiri loptice i da u tri stave imena svojih simpatija. U četvrtom stavljaju samo prazan papir i sve bacaju u ključalu vodu, a prva loptica koja ispliva na površinu sadrži naziv nameravanog drobljenja. Ako se u lopti nađe prazan komad papira, devojka još nije upoznala svog potencijalnog muža.

Kupajte se u reci za zdravlje

Na Bogojavljenje, pred zoru, kupali su se u reci radi boljeg zdravlja, ali su ovaj obred mogli da obavljaju samo zdravi ljudi. Iz tog običaja nastala je trka za Bogojavljenski krst. Naime, Časni krst se baca u reku, a mladići, a često i devojke, takmiče se ko će prvi do njega doći. Onog ko prvi dopliva do njega, pratiće sreća cele godine.

Starije žene su gledale kakva će godina biti

Starije žene u nekim krajevima na Bogojavljenje predviđaju kakva će biti godina. Naime, ako tog dana bude mraza i snega, veruje se da će godina biti plodna i obrnuto – vedro vreme znači sušnu godinu.

Prognoza vremena pepelom

Na Bogojavljenje treba izaći na vetar sa malo pepela u ruci. Zatim se pepeo pušta da bi se utvrdilo koji je vetar prešao, odnosno koji je vetar bio pobednik na Danu prelaza. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, jugo predviđa kišnu godinu, a zapadni plodnu godinu.

(Ucentar.rs)

Foto: Katarina Jocić Ilinčić.