Društvo
SUTRA SLAVIMO ĐURĐEVDAN: Evo koje običaje svaki vernik mora da ispoštuje, a šta je strogo ZBRANJENO
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave u ponedjeljak, 6. maja dan svetog velikomučenika i pobjedonosca Georgija – praznik poznat u narodu kao Đurđevdan.
Inače, Đurđevdan je druga slava po broju proslavljanja u Srbiji iza Nikoljdana, a među najvećim je prolećnim praznicima. Za Đurđevdan se vezuju i mnogobrojni običaji koje bi trebalo ispoštovati.
Simbolična pobeda nad aždajom
Nakon što je rano ostao bez oca, Đorđe se seli sa majkom u Palestinu, zemlju gde je živeo i propovedao Isus Hrist. Posedovao je lepotu i stasitost, ali i sjajne moralne osobine: plemenitost, poštenje i hrabrost. Kao takav, nije mogao da ostane nezapažen. Pošto je postao vojnik, na svim ikonama je prikazan kao ratnik na konju, sa kopljem u ruci.
Duboko je verovao u Hrista, pa se suprotstavio čak i samom caru Dioklecijanu, koji je progonio hrišćane. Zbog toga je osuđen na smrt i umro u najvećim mukama. Poznato je da su se na njegovom grobu kasnije dešavala razna čuda, a mnogima koji ga poštuju i slave – javljao se u snovima.
Aždaja na ikoni simbolizuje mnogobožačku silu, koja je „proždirala“ nevine hrišćane. Prema verovanju, pobeda Svetog Đorđa nad njom je zadala smrtni udarac „neznaboštvu“. U pozadini ikone, može da se uoči žena u „gospodskom“ odelu, za koju se pretpostavlja da je carica Aleksandra, žena cara Dioklecijana, i da predstavlja mladu hrišćansku crkvu.
Običaji
Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Ovaj praznik smatra se za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.
Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, pa se to zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.
Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.
Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.
Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.
Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.
Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vode sa vodeničnog kola, „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.
Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova). Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – „da će leto biti sušno“. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Ne propustite:
Društvo
Afera “Orao pao”: Ko tajno snima članove SNS i njihove grupe?
U poslednje vreme, politička scena Srbije ponovo je u centru pažnje zbog niza kontroverznih dešavanja koja uključuju predsednika Aleksandra Vučića i niz afera koje ga prate. Iako se u javnosti često postavljaju pitanja o njegovoj odgovornosti i politici koju vodi, sve glasniji su i napadi koji dolaze iz različitih izvora, kako unutar zemlje, tako i sa strane.
Jedan od ključnih trenutaka poslednjih dana bio je snimak Damira Zobenice, koji je brzo postao predmetom spekulacija i optužbi.
Zobenica, poznat po svojim vezama sa ključnim ljudima u vlasti, našao se u centru nove afere koja se povezala sa tvrdnjama o političkom nameštanju i korupciji. Iako nije prvi put da se slični snimci koriste u političke svrhe, sličnost sa prethodnim slučajem kada je u pitanju snimak Vojislava Šešelja, samo dodatno podgreva sumnje o manipulacijama u političkom okruženju.
Manipulacije snimcima: Metode koje ne prestaju
Jedna od najuznemirujućih činjenica u poslednjem slučaju je korišćenje snimaka u političkoj borbi. Korišćenje tih materijala kao oružja u političkoj areni postalo je skoro svakodnevna praksa. Slični su se događaji desili i ranije, posebno kada je u pitanju snimak Vojislava Šešelja, poznatog političkog lidera, koji je godinama bio predmet medijskih spekulacija. Sada se isti scenariji ponavljaju, sa Zobenicom kao novim “igračem” na političkoj sceni.
Snimak Vojislava Šešelja koji je izazvao veliki politički skandal, prvobitno je bio pušten od strane novinara jedne lokalne televizije, koji je tada radio kao politički komentator. Taj snimak je bio ključni element u kampanji za diskreditaciju Šešelja i njegove političke aktivnosti. Međutim, interesantno je da je snimak načinio analitičar koji je bio član SRS, i da je nakon što je izazvao kontroverze snimkom, prešao u redove Srpske napredne stranke (SNS), što je izazvalo dodatne sumnje u motivaciju i političke igre iza svega. Ovaj preokret u karijeri često je komentarisano kao rezultat ličnih ili političkih interesa, što dodatno podgreva teorije o manipulacijama i igri moći unutar političkih struktura Srbije.
Nedavno, ovaj isti analitičar, koji je prethodno izazvao skandal sa snimkom Šešelja, viđen je u društvu Branislava Nestorovića, poznatog opozicionog političara, na Mokroj Gori. Ovaj susret izazvao je dodatne spekulacije, jer se postavlja pitanje da li je sada, na sličan način, upravo on mogao biti umešan u plasiranje snimka Damira Zobenice. Ako se potvrdi da je analitičar imao ulogu u stvaranju ovog snimka, otvara se pitanje da li se Zobenica sada koristi kao instrument za pripremu političkog “preleta” u redove opozicije, kako bi ponovo prešao iz jedne političke sfere u drugu, kao što je to ranije učinio.
“To nije slučajnost”, tvrde analitičari. “Ovi snimci služe kao instrument za snižavanje poverenja u vlast i za stvaranje haosa u političkom okruženju. Jednostavno, koriste se kao alat za stvaranje pretnje po stabilnost sistema.”
Zaključak: Iskreni pokušaj promena ili borba za vlast?
Srbija je trenutno u fazi ozbiljnih političkih previranja. Napadi na Vučića, sa svim aferama koje se redovno pojavljuju, pokreću ključna pitanja o budućnosti zemlje. Da li je zaista u pitanju politička borba za promene koje će doneti dobrobit građanima ili samo još jedna borba za vlast i kontrolu? Čini se da će odgovor na ovo pitanje biti jasniji u narednim mesecima, kako se političke igre budu razvijale.
Iako će se mnogi truditi da iskoriste afere kao alat za svoje političke ciljeve, na kraju, građani Srbije biće ti koji će morati da odluče u kojoj meri im sve ove turbulencije zaista donose boljitak i stabilnost.
Izvor:192.rs
Ne propustite:
aktuelno
PRELEPO: POGLEDAJTE zimsko izdanje BAJKOVITOG turističkog kompleksa u SRCU ŠUMADIJE.
Pećinska vila, prelep turistički kompleks koji se nalazi u selu Rogojevac nadomak Kragujevca, u letnjim mesecima svojim gostima pruža svež vazduh, fantastičan pogled i pristup bazenu, ležaljakama…
Da zimsko izdanje Pećinske vile niučemu ne zaostaje za letnjim, imamo prilike da se uverimo od pre nekoliko dana.
Zimska dekoracija sada krasi prelepo uređeni ambijent pećinske vile, koja pored fantastičnog prostora za proslave raspolaže i ekstra kvalitetnim smeštajnim kapacitetima.
Pored svega navedenog, ovaj jedinstveni turistički prostor oduševiće svakog posetioca toplinom i gostoprimljivošću koja odlikuje divne domaćine i osoblje ovog objekta.
Ovaj deo sela Rogojevac u kom je smeštena Pećinska vila, zove se upravo Pećine a brojne priče o lekovitom dejstvu vode i vazduha u ovom delu Šumadije vezuju se za vreme kada je lično despot Stefan Lazarević prolazeći kroz srednjovekovnu Šumadiju stajao ovde sa svitom da odmori i prikupi snage o čemu svedoče brojni istorijski izvori…
U sve te poučne priče, rado goste i posetice uputi dobri domaćin Pećinske vile odgovoran i posvećen svojoj misiji, promociji Šumadije u najboljem svetlu.
Pa se mi pitamo kad je ovaj prelep predeo, vazduh i voda bio dobar despotu Stefanu kako ne bi i nama?
Ostaje da uživamo u blagodatima pećinske vile i ovog divnog Šumadijskog predela, uz gostoprimstvo kakvo se samo ovde vidja.
Ne propustite:
Društvo
Podeljena mišljenja o protestu u Čačku: Glasna muzika izazvala negodovanje
Žurka ili odavanje počasti žrtvama, nisam očekivala glasnu muziku na skupu: Čačani podeljenih mišljenja kad je u pitanju protest, nastavnici koji ne podržavaju blokade izloženi strašnim uvredama.
Učenici Gimnazije, ali i profesori koji su danas stigli iz Ivanjice, Kragujevca, Kraljeva, Gornjeg Milanovca kako bi pružili podršku, okupili su se danas u centru Čačka kako bi odali počast nastradalim žrtvama u Novom Sadu. Skupu su se priključili i studenti FTN-a.
Skup je protekao mirno bez incidenata i uz poruke podrške učenicima od strane profesora koji su došli iz drugih gradova.
Ipak, ono što se u jednom trenutku nije svidelo pojedinim okupljenim građanima ispred Gimnazije, jeste glasna muzika koja je tokom protesta dopirala sa zvučnika.
– Ne znam šta da mislim, da li ovo sve zaista postaje samo oruđe opizicije da dođe na vlast. Stala sam na protest da na svoj način odam počast u tišini nastradalima, a onda je sa zvučnika počela da se čuje glasna muzika i pesma Bella Ciao. Neprikladno je bilo i nisam se osetila prijatno. Ne bih samo volela da naša deca budu izmanipulisana od strane opozicionih političara i da im samo posluže kao oruđe sa kojim će osvojiti vlast. Užasan jedan narativ je počeo da se širi i ljudi postaju anksiozni. Ništa mi se ovo ne dopada, kaže za RINU Čačanka koja je prisustvovala protestu.
Usled blokade nastave na teritoriji Moravičkog okruga, jako često dolazi i do brojnih verbalnih rasprava i pretnji između nastavnika.
– Ljude su počeli da dele na one koji podržavaju protest i prave blokadu i na one sa druge strane koji žele da rade. Jedna nastavnica koja je želela da nastavi da radi jer smatra da deca ne treba da budu uskraćeni za časove, bila je strašno verbalno napadnuta od strane kolege, rekao je nastavnik iz škole iz okoline Čačka koji je želeo da ostane anoniman.
Ne propustite:
-
aktuelno4 дана ago
SUTRA JE JEDNA NAJVEĆIH SLAVA U SRBIJI Da li znate ko je bio Sveti Nikola? Evo šta na taj dan TREBA uraditi! Sme li da se mrsi?
-
Društvo4 седмице ago
IVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI
-
fokus3 седмице ago
ISTORIJSKI PROMAŠAJ SRBA! Na današnji dan stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
-
aktuelno2 седмице ago
SREĆNA SLAVA, DOMAĆINI! Danas je Sveti Alimpije Stolpnik
-
aktuelno15 сати ago
PRELEPO: POGLEDAJTE zimsko izdanje BAJKOVITOG turističkog kompleksa u SRCU ŠUMADIJE.
-
aktuelno4 седмице ago
Srećna slava, domaćini! SVETI Mrata- sneg do vrata!
-
aktuelno3 дана ago
Danas se slavi Sveti Nikola: Srećna slava domaćini!
-
fokus1 седмица ago
Bez blokade i obustave nastave u Kragujevcu