Republički geodetski zavod obaveštava javnost da su i najnoviji pokušaji manipulisanja građanima od strane samozvanih i lažnih sindikalnih lidera u RGZ-u ostali bez odjeka i podrške. Nakon što prošle nedelje zaposleni u RGZ-u nisu dali podršku i poverenje ovim pojedincima, zbog čega je pokušaj protesta doživeo potpuni neuspeh i debakl te je otkazan, sada su se okrenuli pokušaju mobilizacije ljudi van institucije – onih koji nisu upoznati sa njihovim dugogodišnjim neistinama, prevarama i manipulacijama.

Zaposleni u RGZ-u ih dobro poznaju i nisu podložni njihovim obmanama. Nijedan zaposleni u RGZ-u se ni ovoga puta, kao ni u svim prethodnim pokušajima u poslednjih 10 godina, nije pridružio ovim lažnim sindikalnim liderima, jer su svi upoznati sa načinom na koji su u proteklih 15 godina pokušavali da naruše ugled i stabilnost institucije. Očigledno svesni da među zaposlenima nemaju kredibilitet, sada se obraćaju drugima, pokušavajući da ih dovedu u zabludu.

Njihovo delovanje jasno pokazuje da su spremni na bilo kakvu saradnju, bez obzira na posledice po instituciju i građane Srbije, ukoliko bi im to donelo lične benefite. Istina je, međutim, jasna – proces sistematizacije u RGZ-u sproveden je u potpunosti transparentno i u skladu sa zakonom, a u njemu su učestvovali i sami samozvani sindikalni lideri. Upravo to pokazuje da su njihovi protesti motivisani isključivo ličnim interesima, a ne brigom za zaposlene ili građane Srbije.

Republički geodetski zavod ostaje nepokolebljiv u borbi protiv korupcije, očuvanju integriteta i zaštiti institucije od pokušaja destabilizacije. Nastavićemo da radimo u interesu građana Srbije, braneći profesionalizam, nezavisnost i odgovornost kao temeljne vrednosti našeg rada.

Izveštaj RGZ-a pokazuje rast tržišta nepokretnosti u Srbiji: Vrednost tržišta dostigla 1,8 milijardi evra u trećem kvartalu 2024.

Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2024. godine beleži porast aktivnosti u odnosu na isti period prethodne godine, uz rast vrednosti tržišta od 22% i povećanje broja transakcija za 6%.

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti iznosila je 1,8 milijardi evra, dok je ukupan broj kupoprodajnih ugovora bio 31.138. Od ukupne vrednosti, 432,7 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Najveći udeo u prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova, sa vrednošću od 1,02 milijarde evra, što čini 59% ukupnog prometa. Za kuće je izdvojeno 153,4 miliona evra (9%), za građevinsko zemljište 111,9 miliona evra (7%), za poljoprivredno zemljište 74,9 miliona evra (4%), a za poslovne prostore 64,9 miliona evra (4%).

Kada je reč o načinu plaćanja, 10% svih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od 3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Krediti su najčešće korišćeni za kupovinu stanova, pri čemu je 24% svih kupovina realizovano na ovaj način, što je značajan rast u odnosu na 17% iz istog perioda prethodne godine.

Broj kupoprodajnih ugovora u trećem kvartalu 2024. značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine u Novom Sadu (29,5%), Nišu (29%), Kragujevcu (15,9%) i Beogradu (13,1%). Za stanove u Beogradu u ovom periodu izdvojeno je ukupno 526 miliona evra.

Najveći broj kupoprodajnih ugovora sklopljen je na teritoriji Osnovnog suda u Novom Sadu – 2.787 ugovora, dok je najveći obim novčanih sredstava zabeležen na području Prvog osnovnog suda u Beogradu – 344,5 miliona evra.

Kancelarija javnog beležnika Mirjana Simović Aleksić iz Novog Sada dostavila je najveći broj kupoprodajnih ugovora – ukupno 450, vrednih 41,7 miliona evra. S druge strane, kancelarija javnog beležnika Srbislav Cvejić iz Beograda zabeležila je najveći obim prometa, sa vrednošću ugovora od 56,1 milion evra kroz 371 ugovor.

Na delimično regulisanom tržištu, najviše kupoprodajnih ugovora sklopljeno je na teritoriji Prvog osnovnog suda u Beogradu – 681 ugovor, sa ukupnim obimom od 123,8 miliona evra. Kancelarija javnog beležnika Srbislav Cvejić iz Beograda ostvarila je najveći obim prometa na ovom tržištu, sa 26,5 miliona evra, dok je kancelarija javnog beležnika Malina Gojaković iz Užica dostavila najveći broj ugovora – 171.

Najviše cene stanova zabeležene su u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat za 11.811 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najviša ukupna cena stana iznosila 1.356.888 evra za površinu od 205 m² na istoj lokaciji. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 62.000 evra na Vračaru.

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda izrađuje se na osnovu podataka Registra cena nepokretnosti i pruža uvid u celokupno tržište nepokretnosti u Srbiji. Ovaj dokument omogućava objektivan i sveobuhvatan pregled trendova na tržištu, što ga čini korisnim za investitore, kupce, prodavce i druge učesnike u sektoru nepokretnosti.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je 1. novembra prošle godine ugasila 106 blagajni za naplatu struje, a od danas prestaju s radom i poslednjih pet preostalih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Time je EPS potpuno obustavio direktnu naplatu na svojim šalterima, pa se računi od sada mogu plaćati isključivo elektronski ili putem pošta i banaka.

Iz EPS-a poručuju da će šalteri i dalje biti dostupni za druge usluge – potrošači će moći da dobiju informacije o računima, ugovorima, stanju duga, kao i da podnesu reklamacije i prigovore.

Elektronsko plaćanje sve popularnije

Prema rečima Jadranke Ristić, direktorke Direkcije za javno snabdevanje u EPS-u, čak 87 odsto potrošača već plaća račune putem aplikacije „Uvid u račun“, poslovnih banaka, pošte ili drugih platnih institucija. Pored toga, EPS podstiče elektronsko plaćanje dodatnim popustom – oni koji se opredele da račun primaju putem e-maila ostvaruju popust od 50 dinara, dok redovne platiše dobijaju popust od pet odsto.

Bez otpuštanja radnika

Uprkos gašenju blagajni, svi zaposleni koji su radili na naplati struje raspoređeni su na druge poslove unutar EPS-a. Radno vreme šaltera ostaje nepromenjeno – od ponedeljka do petka, od 7 do 15 časova.

Elektronsko plaćanje postaje dominantan način izmirivanja obaveza, a trenutno aplikaciju „Uvid u račun“ koristi oko 720.000 građana, koji na taj način mogu pratiti svoju potrošnju i stanje računa za poslednje tri godine.