Sveti Sava se slavi 27. januara. Donosimo narodna verovanja, običaje, zabrane i značenja Savindana, kao i tumačenja vremenskih prilika na ovaj veliki praznik.
Vernici Srpske pravoslavne crkve 27. januara obeležavaju Svetog Savu, jednog od najznačajnijih i najpoštovanijih svetaca u srpskoj istoriji, utemeljivača SPC i duhovnog oca srpskog naroda. Upravo je 1219. godine Sveti Sava izborio autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, postavivši temelje duhovne i državne samostalnosti Srbije.
Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, ali se, prema crkvenim pravilima, može slaviti mrsno, osim ako padne u sredu ili petak.
Zašto se na Svetog Savu ne nosi crvena boja?
Jedno od najrasprostranjenijih narodnih verovanja vezanih za Savindan jeste da se tog dana ne nosi crvena boja. Ovo verovanje potiče iz vremena kada je život na selu bio тесно povezan sa prirodom i stočarstvom.
Sveti Sava se u narodu smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, pa se verovalo da crvena boja, kao simbol krvi, može privući vukove i doneti nesreću domaćinstvu. Zbog toga se izbegavala crvena odeća, ali i sve što bi moglo simbolično da ugrozi stoku.
Noževi, britve i alat – strogo zabranjeni
Prema narodnom predanju, na Svetog Savu ne valja otvarati britve, oštriti noževe niti koristiti alat. Smatralo se da se time „otvaraju čeljusti vukova“, što bi moglo doneti štetu i gubitak stoke.
Zato se Savindan doživljavao kao dan kada treba izbegavati sve što seče, oštri ili simbolično razdvaja, kako bi godina protekla mirno i bez nesreća.
Grmljavina na Savindan – loš znak koji se retko dešava
Posebno mesto u narodnim verovanjima zauzima vreme. Ako na Svetog Savu zagrmi, verovalo se da je to veoma loš znak i najava teških događaja tokom godine. Budući da su zimske grmljavine izuzetno retke, ova pojava se smatrala natprirodnom i zloslutnom.
O grmljavini na Savindan govori se i u narodnoj pesmi „Početak bune na dahije“, gde se ovaj znak tumači kao nagoveštaj velikih i sudbonosnih događaja.
Sunce na Svetog Savu – najava blagostanja
Za razliku od grmljavine, sunčan Savindan smatra se izuzetno dobrim znakom. Prema narodnom verovanju, vedar dan na Svetog Savu donosi zdravlje, sreću i rodnu godinu, kako za useve, tako i za domaćinstva.
Zato su se naši preci radovali sunčanom Savindanu, verujući da će im cela godina biti uspešna.
Zašto se na Svetog Savu sme raditi?
Iako je Savindan crveno slovo, za kućne poslove važe drugačija pravila nego za većinu velikih praznika. Verovalo se da domaćin treba da iskoristi ovaj dan za važne kućne obaveze, jer se stoka nekada puštala sama na ispašu.
Ženama je bilo dozvoljeno, pa čak i preporučljivo, da rade u kući, naročito da obave veliko spremanje, kako bi dom bio čist i uredan tokom cele godine.
Poseban dan za decu i učenje
Narodna tradicija kaže da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo — pesmu, molitvu ili neku korisnu veštinu. U suprotnom, verovalo se da će biti lenja i bez napretka tokom godine.
Upravo zbog toga Sveti Sava se u Srbiji slavi kao školska slava. Ovaj običaj prekinut je 1945. godine, ali je devedesetih godina prošlog veka ponovo vraćen u srpsko školstvo, gde i danas ima posebno i značajno mesto.
