Bog se javi!
Danas je Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih pravoslavnih praznika. Ovo je dan kada je Sveti Jovan Krstitelj, na reci Jordan, krstio Gospoda našeg 
Isusa Hrista i kada se Duh sveti spustio sa nebesa u vidu belog goluba i začuo se glas Božji „Ovo je sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji“. Smatra se da od ovog trenutka počinje mesijanska misija bogočoveka Hrista i propovedanje izvorne hrišćanske vere. S toga postoji uverenje da je Bogojavljenje zapravo manifestacija živoga Boga na zemlji i prvo uvođenje Svetog Trojstva – pojava Oca, Sina i Duha Svetoga.
Isusa Hrista i kada se Duh sveti spustio sa nebesa u vidu belog goluba i začuo se glas Božji „Ovo je sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji“. Smatra se da od ovog trenutka počinje mesijanska misija bogočoveka Hrista i propovedanje izvorne hrišćanske vere. S toga postoji uverenje da je Bogojavljenje zapravo manifestacija živoga Boga na zemlji i prvo uvođenje Svetog Trojstva – pojava Oca, Sina i Duha Svetoga.Za ovaj crkveni praznik vezani su i mnogi narodni običaji. Svakako najrasprostranjeniji je „otvaranje nebesa“ u Bogojavljenskoj noći kada Bog pravednicima ispuni želju. U gotovo svim pravoslavnim zemljama postoji i običaj plivanja za Krst časni kada se drveni krst ostavi u vodi, a obično 33 
ljudi pliva određenu stazu kako bi, stigavši prvi do krsta, poneo vitešku titulu nosioca Bogojavljenskog krsta. U delovima istočne Srbije devojke pod jastuk stavljaju ogledala kako bi usnile onoga za koga će se udati. Postoji i običaj da u Bogojavljensko jutro devojke odlaze do obližnjeg izvora čiste vode gde bace po koje zrno pšenice. Rečima „kako ide voda tako neka ide i 
berićet u naše njive“, one svoja domaćinstva čiste od eventualnih zlih sila. Zahvaćena voda sa izvora se odnosi kući gde svaki ukućanin treba da otpije po koji gutljaj preko sekire. Smatra se da se na ovaj način sprečavaju kućne svađe i razmirice. Takođe se veruje da će godina biti rodna ako je na Bogojavljenje mraz.
ljudi pliva određenu stazu kako bi, stigavši prvi do krsta, poneo vitešku titulu nosioca Bogojavljenskog krsta. U delovima istočne Srbije devojke pod jastuk stavljaju ogledala kako bi usnile onoga za koga će se udati. Postoji i običaj da u Bogojavljensko jutro devojke odlaze do obližnjeg izvora čiste vode gde bace po koje zrno pšenice. Rečima „kako ide voda tako neka ide i berićet u naše njive“, one svoja domaćinstva čiste od eventualnih zlih sila. Zahvaćena voda sa izvora se odnosi kući gde svaki ukućanin treba da otpije po koji gutljaj preko sekire. Smatra se da se na ovaj način sprečavaju kućne svađe i razmirice. Takođe se veruje da će godina biti rodna ako je na Bogojavljenje mraz.U nekim krajevima je običaj da na Bogojavljensko jutro mlade devojke odlaze do netaknutog izvora vode, bace u njega nekoliko zrna pšenice ili neke druge žitarice i kažu: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše 
njive”. Zatim zahvataju vodu i nose je svojim ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode preko sekire, jer se veruje da će se na taj način izbeći svađa među njima.
Običaj je negde da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ako, recimo, taj dan bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, a vedro vreme najavljuje sušnu godinu.
ucentar.rs
