Jučerašnji bojkot sednice Skupštine grada koji su organizovali opozicioni odbornici brzo se pretvorio u politički gaf koji im se vraća kao bumerang. Umesto poruke o nezadovoljstvu, građani su dobili sliku političara koji zahtevaju odgovornost — ali se sami od nje sklanjaju.
Dok su klupe ostale prazne, skupština je radila, a odluke su se donosile bez njih. I dok su iz opozicije tražili da se čuje njihov glas, mnogi su na društvenim mrežama i među građanima podsetili na suštinsku kontradikciju: odbornici primaju plate i naknade da bi radili u institucijama — ne da bi pravili predstavu napolju.
Unutrašnje podele u opoziciji, koje su izbile odmah nakon bojkota, dodatno podižu sumnju u ozbiljnost i strategiju onih koji su odlučili da se ne pojave. Deo opozicionih lidera najavio je povratak u klupe, priznajući da je bojkot bio loša odluka; drugi, pak, uporno brane gest, ali bez jasne linije šta bi sledeće trebalo da urade. Rezultat — podeljena opozicija koja više zbunjuje nego što mobilizuje podršku.
Kako nezvanično saznajemo iz izvora bliskih opoziciji, unutar njihovih redova došlo je do ozbiljne podele zbog jučerašnje odluke da bojkotuju dolazak na Skupštinu, čime su direktno olakšali vladajućoj koaliciji da donese sve odluke bez diskusije. Zbog ove odluke opozicija je brutalno kritikovana od strane građana i bivših pristalica, a kao epilog svega toga, prema dobro obaveštenim izvorima, doneta je odluka da se najveći deo opozicije vrati u skupštinske klupe počev od naredne sednice.
„Ovo je bio promašaj. Napravili smo potez koji je građane ostavio ravnodušnim, a nas posvađao međusobno. Čujem svakodnevno komentare ljudi koji su nas ranije podržavali — razočarani su, pitaju se zašto primamo plate ako bežimo od rasprave. Niko neće javno da prizna, ali istina je da smo ovim bojkotom sami sebi pucali u nogu“, rekao je za naš portal izvor iz opozicije koji je insistirao na anonimnosti.
Građani traže konkretnu politiku i rešenja, a ne prazne parole i performanse. Ako je cilj bio da se skrene pažnja — pažnja jeste skrenuta, ali uglavnom na pitanje odgovornosti onih koji su izabrani da rade za narod. Umesto simboličnih gesta, birači očekuju rad u institucijama i jasne inicijative. Ovako, opozicija je ostavila utisak da bira taktiku lakog protesta umesto teškog, svakodnevnog rada.
Poruka biračima je jasna: retorika bez prisustva u institucijama košta — i politički i na poverenju. Hoće li opozicija izvući pouku iz ovog gafa i vratiti se konkretnom radu, ostaje da se vidi.
