Zavisno od toga da li su izvori iz NATO zemalja ili iz Rusije tek, na SRJ je tokom agresije 1999. godine ispaljeno između 30 i 90 hiljada projektila sa osiromašenim uranijumom.
Istraživanja domaćih ali i stranih stručnjaka upućuju da je oko 80 odsto ciljeva koji su tada pogođeni ovakvom municijom bilo civilnog karaktera. U toku 78 dana, koliko je agresija trajala, izvršeno je nešto više od 26.000 letova od čega je skoro 19.000 bilo borbenog karaktera. U neverovatnih 2.300 napada na civilne objekte, prema podacima severoatlantske alijanse, čak 1.300 projektila koji su tada bačeni na ciljeve u SRJ, imali su punjenje sa osiromašenim uranijumom.
Ruski izvori kažu da je taj broj mnogo veći i da iznosi 90.000 komada te vrste isplaćene municije na civilne ciljeve. Posebno je zanimljiva činjenica da je najveći broj projektila sa osiromašenim uranijumom upotrebljen u poslednjih 10 dana napada na SRJ. Najveći broj ove, posebno i dugoročno štetne municije, NATO je bacio na prostoru Kosova i Metohije, posebno u rejonu Đakovice, Dečana, Prizrena, Đurakovca i Uroševca. Bombe sa osiromašenim uranijumom bacane su i u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori.
Upotreba ovakve vrste municije, pored trenutnih razaranja, ostavlja i posledice koje se odnose na buduće generacije. Osiromašeni uranijum zagađuje vazduh, vodu i zemljište, neposredno ulazi u lanac ishrane i na taj način ostavlja posledice koje je veoma teško predvideti. Srpski, ali i strani onkolozi, povezuju prisustvo osiromašenog uranijuma sa ekstremnim povećanjem broja pacijenata sa malignim oboljenjima na označenim područjima. Skok broja obolelih od raka u Srbiji se procenjuje na preko 30 odsto, a veliki broj stručnjaka taj rast dovodi u vezu upravo sa bombardovanjem.
Dr Danica Grujičić, prošle godine je tvrdila da je nad SRJ izvršen „ekocid“ i da država nije uradila dovoljno da se katastrofalne posledice ublaže. Poznata doktorka je bila i u stručnom timu koji je trebalo da, između ostalog, pripremi tužbu protiv NATO zbog korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom, ali je od njenog ponovnog ulaska u politiku ta priča skrajnuta.
S druge strane, novoimenovana ambasadorka Srbije u Hrvatskoj, NATO lobistkinja i direktorka Centra za evro-atlantske studije, Jelena Milić, svojevremeno je izjavila da je osiromašeni uranijum potpuno neškodljiv i čak „dobar za zube“.
Zvanični podaci, oni sa državnim pečatom, o tome kolika je šteta od osiromašenog uranijuma učinjena i šta može da nas sačeka u budućnosti kao i kako da se umanje eventualne posledice na generacije pred nama čekaju se već 23 godine.
