Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da je to problem na svetskom nivou i „da ga nećemo rešimo ni mi“.
Ističe da je u pitanju nesporazum između prava i rešavanja prava – to je globalni problem i UN i Svetska banka se bore da se nađe rešenje, da se najpre definiše okvir gde će se dogovoriti rešavanje problema, a tek posle 2025. doći će do rešavanja problema kada budemo digitalna era.
Prema njegovim rečima, sastanak u Vladi je bio težak, prisustvovali su predstavnici ministarstava građnjevine i pravde, Republičkog geodetskog zavoda i Naleda.
„Jedan problem je rešen, a ima set problema. Dogovorili smo da list nepokretnosti ubuduće bude jedinstven, da izgleda onako kako sada izgleda, a da će na kraju lista nepokretnosti koji izdaju notari stajati da je pribavljen preko informacionog sistema Ministarstva pravde i notar će overiti da je takav list koji budu davali – zapravo digitalna kopija lista nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda“, objasnio je Drašković.
Jesu li građani trpeli
Ponavlja da je to svetski problem i ne može da se prepiše recept iz bilo koje zemlje, ne možemo da kažemo – ovo je formula za uspeh rešavanja zemljišne administracije u Srbiji.
Očekuje se snažan upliv digitalnih tehnologija posle 2025. godine kada ćemo moći nepokretnost da prenosimo preko mobilnog telefona, kao u banci, ukazuje Drašković.
„Nećete morati da dolazite u katastar i transakciju ćemo uraditi preko mobilnog telefona. Mnoga zanimanja će nestati, tako da će geodete zameniti geoinformatičari, notare će kada je u pitanju upis prava – zameniti mobilni aparati ili neki drugi aparati“, rekao je Drašković.
U međuvremenu, veći su redovi ispred notara nego ispred katastra.
Drašković ukazuje da to ima veze sa vrstom problema. „Mi smo svi zajedno na državnom rešavanju probema, rešavanje imovinsko-pravnih poslova. Katastar samo u jedno delu učestvuje u rešavanju tih poslova – u tehničkom delu, dajemo logistiku i geodetsku infrastrukturu“.
„Ako iz jednog suda prespete problem u drugi sud, rešavanjem problema u Republičkom zavodu napravili smo problem javnim beležnicima i oni su sistem koji je privatni sektor i mnogo je fleksibilniji nego državni organ kao Zavod i to jeste bio cilj“, upoređuje Drašković.
Postojali su probeli nasleđeni iz socijalizma, ovo je vrsta logične posledice pretakanja probema u neki drugi sistem, smatra direktor Republičkog geodetskog zavoda.
Zaostali predmeti
Drašković kaže da je pravi podatak da ima 549.000 zaostalih predmeta.
„Zašto je podatak veliki, promenili smo sistem izveštavanja, sve će biti vidljivo, promenili smo metodologiju, samo arhiviran predmet je rešen predmet, svi drugi su aktivni. Imamo 549.000 tih predmeta, ako odbacite predmete koje smo rešili a u rokovniku su, čeka da prođe rok za pravo na žalbu, 220.000 i 92.000 koji ne mogu da se rade zbog zakona, upisa po redosledu predaje zahteva – imamo aktivnih 220.000 koje možemo da radimo“, objasnio je Drašković.
Podvlači da je u 2019. godini Republički geodetski zavod uradio 722.000 predmeta upravnih.
Drašković poručuje građanima da na sajtu Zavoda sami mogu da se informišu, kao i da se obraćaju profesionalnim korisnicima da bi naprvili upit.
„Imamo profesinalnih korisnika 1.400 iz redova advokata, 550.000 profesionalnih korisnika uz redova geodetskih organizacija – svi oni mogu da pomognu iz kacenlarije, elektronski da daju odgovor na svako pitanje koje biste postavili službeniku Republičkog geodetskog zavoda“, zaključio je Drašković.
izvor: rts.rs
