Građani koji su tužili banke zbog naplate troškova obrade kredita, dobili sporove i naplatili novac, sada bi taj novac mogli da vrate bankama – i to uz kamatu. Ova pravna zavrzlama nastala je zbog promenjenog stava Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega se mnogi građani danas nalaze u nezavidnoj situaciji.
Prema procenama, više od 200.000 građana pokrenulo je tužbe protiv banaka tražeći povraćaj novca naplaćenog za obradu kredita. Mnogi su dobili pravosnažne presude u svoju korist i naplatili određene iznose, ali je promena sudske prakse kasnije dovela do toga da banke sada traže povraćaj tog novca.
Kako je nastao problem
Dejan Gavrilović iz udruženja za zaštitu potrošača Efektiva objašnjava da je još 2012. godine pokrenuta inicijativa da se ospori naplata troškova obrade kredita, jer se smatralo da banke za to nemaju zakonski osnov.
Prve presude bile su gotovo bez izuzetka u korist klijenata, a 2018. godine Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav da banke nemaju pravo da naplaćuju ovaj trošak, što je dodatno podstaklo građane da pokreću tužbe.
Od tada je pokrenuto više od 200.000 postupaka protiv banaka.
Promena stava suda
Situacija se promenila 2021. godine kada je Vrhovni kasacioni sud preinačio svoj raniji stav. Novi pravni stav predviđa da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, ali samo ako su klijenti o tome unapred bili obavešteni.
To je otvorilo mogućnost da banke traže povraćaj novca od građana koji su ranije dobili sporove i već naplatili određene iznose.
U praksi to znači da bi građani koji su, na primer, naplatili 100.000 dinara od banke mogli da budu u obavezi da vrate i do 150.000 dinara, kada se obračuna i zatezna kamata koja iznosi oko 10 odsto godišnje.
Koliko je građana pogođeno
Tačan broj građana koji su već naplatili novac od banaka i sada se suočavaju sa zahtevima za povraćaj nije poznat. Visina iznosa koji bi mogli da vrate zavisi od vrednosti kredita i iznosa koji su ranije naplatili.
Troškovi obrade kredita u praksi su se kretali između 0,5 i 2,5 odsto ukupne vrednosti kredita, što je kod većih zajmova predstavljalo značajan iznos.
