Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnu mati Paraskevu – Svetu Petku. Veruje se da je Petkovica ženski praznik pa se svetiteljki danas posebno molitveno obraćaju žene, često i drugih vera i nacija. Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana i smatra se zaštitnicom žena, dece i siromašnih i bolesnih. Prema narodnom verovanju danas
domaćice ne bi trebalo da mese i kuvaju, da šiju, Peru niti da obavljaju bilo kakve kućne poslove. Mladim devojkama se savetuju da beru cveće i njime ukrase svoj dom dok se devojčice oblače u nove haljinice kako bi ih do sledeće Petkovice pratila sreća i zdravlje. Veruje se i da devojke, ako sačuvaju mrvice slavskog kolača, mogu da usniju budućeg muža.
Sveta prepodobna mati Paraskeva je rođena u gradu Epivatu u Maloj Aziji ali neki izvori tvrde da je bila Srpkinja. Zamonašila se u crkvi Svete Sofije u Carigradu nakon čega je dugi niz godina provela u pustinji u postu i molitvi. Prema predanju njoj se u snu javio anđeo koji ju je uputio da krene po svetu i širi veru Hristovu. Mošti Svete Petke mnogo su puta premeštanje, a jedno vreme su počivale i u Beogradu. Danas se u srpskoj prestonici u kapeli Svete Petke čuva jedan njen prst. Danas su njene svete i čudotvorne mošti pohranjene u rumunskom gradu Jašiju.
Kult Svete Petke posebno je izražen u srpskom narodu, posebno u periodu posle Kosovske bitke. O tome svedoče spisi Grigorija Camblaka, srednjevekovnog pisca, crkvenog poglavara i kijevskog mitropolita čije delo je ostavilo dubok trag u staroj srpskoj, ruskoj i bugarskoj književnosti. U Srbiji danas postoji više od 250 crkava posvećenih Prepodobnoj mati Paraskevi i nebrojani izvori lekovite vode koji se sa posebnom pažnjom poštuju.
Kažu da se ova svetiteljka uvek odazove molitvama i da će, kad je neko jednom prizove u svoj dom, kasnije dolaziti i nepozvana ako zapreti neka nesreća.
U domovima vernih, veče uoči Svete Petke, posle jela se svi prekrste tri puta, a domaćin očita molitvu svetiteljki. Posle molitve, porodica odlazi na spavanje. Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja. Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Na praznik Svete Petke žene ne rade nikakve teške poslove, ne šiju i ne peru veš. U kuhinji se može pripremati jelo, ali vernice ne mese hleb na ovaj dan.
Sveta Petka se poštuje u celom pravoslavnom svetu, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, a na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
ucentar.rs
