Pravoslavni vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju praznik Svete Petke, jedne od najpoštovanijih hrišćanskih svetiteljki, kojoj se posebno mole žene, ali i svi koji traže zdravlje, mir i zaštitu za svoju porodicu.
Sveta Petka, poznata i kao Paraskeva, u narodu se vekovima poštuje kao zaštitnica žena, dece, starih i nemoćnih. Za njen praznik vezani su brojni običaji i narodna verovanja koja se i danas prenose s generacije na generaciju.
Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Svetu Petku?
Prema narodnim običajima, na ovaj praznik žene bi trebalo da izbegavaju teže kućne poslove. Veruje se da ne treba prati veš, šiti, uzimati iglu, mesiti hleb niti obavljati druge poslove koji mogu da se odlože.
Ova verovanja posebno su povezana sa poštovanjem svetiteljke, kojoj se žene tradicionalno obraćaju molitvom za zdravlje, porodičnu sreću i mir u domu.
Ipak, reč je o narodnim običajima i verovanjima, a ne o pravilima koja predstavljaju obavezu za sve vernike.
Običaj za devojke koji se prenosi generacijama
Za Svetu Petku vezani su i običaji namenjeni mladim devojkama. Prema narodnom predanju, devojke bi trebalo da uberu cveće i njime ukrase dom, jer se veruje da to simbolizuje slogu, ljubav i mir tokom godine.
Postoji i verovanje prema kojem devojke treba da pojedu komadić slavskog kolača i sačuvaju mrvice. Prema predanju, u noći između praznika i narednog dana u snu bi mogle da vide budućeg supruga ili nagoveštaj svoje sudbine.
Ovaj običaj pripada narodnoj tradiciji i nema potvrđenu osnovu u crkvenom učenju.
Molitva za zdravlje i mir u porodici
Na dan Svete Petke mnogi vernici odlaze u crkve i manastire, pale sveće i upućuju molitve za zdravlje, blagostanje i porodičnu slogu. Svetiteljki se posebno mole oni koji prolaze kroz teške životne trenutke i traže utehu i duhovnu snagu.
U narodu postoji i verovanje da voda sa izvora posvećenih Svetoj Petki ima isceliteljska svojstva, zbog čega takva mesta tokom godine posećuju brojni vernici.
Sveta Petka je i česta krsna slava u srpskim porodicama. Domaćini ovaj dan obeležavaju u skladu sa svojim porodičnim običajima, uz slavski kolač, sveću, molitvu i okupljanje najbližih.
Bez obzira na običaje koji se razlikuju od kraja do kraja, suština praznika za vernike ostaje ista – molitva, dobrota, praštanje i briga o bližnjima.
