Smatralo se da u period Velikog posta treba ući bez greha, pa su Bele poklade bile prilika za slavlje, radost i pripremu za post. U domaćinstvima se tradicionalno pripremala bogata mrsna trpeza, posebno sa belim mrsom – mlečnim proizvodima, jajima i sirom, po kojima je ovaj praznik i dobio ime.
Glavni običaj ovog dana bilo je veliko veselje uz muziku, pesmu i igru. Verovalo se da smeh, šala i pesma donose sreću i odbijaju negativnu energiju. Nekada su povorke dece prolazile kroz sela i ulice, pevajući i šaleći se, dok su maskirana deca odlazila od kuće do kuće i tražila jaja, a domaćini ih darivali slatkišima.
Bela hrana simbolično se služila na trpezi kao priprema za post koji sledi, kada se vernici uzdržavaju ne samo od određene hrane i pića, već i od loših misli.
Takođe, verovalo se da na Bele ili Velike poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila i rasteretila, donoseći unutrašnji mir i pripremu za Veliki post i pričest.
