Nešto manje od 40 sati nakon nezapamćene tragedije u centru Beograda u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, 60 kilometara dalje, u selima kod Mladenovca i Smedereva, 4. maja pre godinu dana, dogodio se još jedan masakr u kojem je stradalo devetoro i ranjeno 12 uglavnom mladih ljudi.
Dve žrtve Uroša Blažića bile su maloletne. Najmlađa je imala 14, a najstarija 25 godina.
Neki od ranjenih još se nisu u potpunosti oporavili, a jedan od njih zadobio je trajne posledice – kvadriplegiju i ostao potpuno nepokretan.
Godišnji pomen žrtvama masovnog ubistva koje se dogodilo u noći između 4. i 5. maja 2023. u selima Malo Orašje kod Mladenovca i Dubona kod Smedereva održan je u subotu, 27. aprila.
Te noći 2023. samo dan posle masovnog ubistva u beogradskoj školi u kojoj je dečak ubica K.K. usmrtio devetoro vršnjaka i čuvara, Blažić je pucajući iz automatske puške prvo u Duboni ubio brata i sestru Milana (22) i Kristinu (25) Panić i njihovog druga Dalibora Todorovića (25).
Potom je u Malom Orašju usmrtio Nemanju Stevanovića (20), Lazara Milovanovića (19), Marka Mitrovića (18), Aleksandra Milovanovića (17) i Nikolu Milića (14).
Blažićeve žrtve su te noći, 4. maja bile u grupi od dvadesetak mladih okupljenih pored logorske vatre. Pucao je na sve.
Milan, Kristina i Dalibor su u Duboni dobili na zidu škole, mural.
U neposrednoj blizini klupe na kojoj su sedeli kada su ubijeni postavljena je i mermerna spomen ploča.
Dalibor je dobio i Mural na zidu Tehničke škole u Mladenovcu, koju je i pohađao i koji je samo nekoliko dana nakon toga bio oskrnavljen.
U Malom Orašju šestorica ubijenih mladića uz mural na zgradi Doma kulture dobila su i spomenik, podignut uz spomen obeležje posvećeno petnaestorici stradalih boraca u Drugom svetskom ratu.
Zahvaljujući tim obeležjima, svi oni su sada zajedno, na jednom mestu, u selu gde su rođeni, rasli, družili se i gde su u istom trenutku ubijeni.
Dubona i Malo Orašje udaljena su osam kilometara ili desetak minuta vožnje.
Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv Uroša Blažića zbog masovnog ubistva.
Okrivljeni Uroš B. u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu, zbog čega mu, prema Krivičnom zakoniku, nije moguće izreći doživotnu kaznu zatvora, već maksimalnu u trajanju od 20 godina, što je predlog tužilaštva.
Optužnicom su obuhvaćeni i njegov otac, ujak i brat od ujaka iz Kragujevca gde je uhapšen.
Tužilaštvo predlaže maksimalnu kaznu od po 20 godina i za njegovog oca.
Za optužene rođake optuženog, tužilaštvo je predložilo kazne zatvora od po šest godina.
Uroš Blažić je na saslušanju priznao zločin, potvrdio da nije poznavao ljude u koje je pucao i dodao da ih je ubio „jer su ružno govorili o njegovoj porodici i njemu“, ali i da bi „zaplašio ljude iz tih sela“.
Pedeset dana posle ranjavanja, život je izgubio i Petar Mitrović (25) jedan od šestorice ranjenih mladića u Malom Orašju. Tada su teško ranjeni Miloš Jovanović (23), Jovan Ranković (21) i Nemanja Ilić (20) a lakše Aleksa Đorđević (21) i Nikola Mitrović (19).
U Duboni su teško povređeni Nevena Vujić (19) i Ivan Ivković (16) iz Dubone i Andrijana Mitrović (17) i Anđela Stevanović (17) iz Malog Orašja, koje su se te večeri zatekle u Duboni.
Među povređenima su bila i četiri radnika. Jovica Stevanović (52) danas je kvadriplegičar vezan za krevet i invalidska kolica.
Teške povrede pretrpeli su i Milomir Mijailović (56) i njegov brat od strica Predrag (54). Lakše je povređen Milan Pešić (32) iz Velike Krsne.
U svedočenjima oštećenih navodi se da je Uroš Blažić bio problematičan, da je ubijao komšijske ljubimce i „niko mu ništa nije mogao“ jer mu je otac bio vojno lice pa su ga se ljudi plašili.
O njegovom zločinu u istrazi svedočili su ranjeni i oni koji su uspeli da se spasu bežanjem, navodeći da je Blažić nakon nekoliko ispaljenih rafala prilazio ranjenima da proveri da li su živi, dok je jednoj devojci pucao u glavu.
U optužnici tužilaštvo ukazuje da je Blažić prilikom izvršenja ubistava postupao bezobzirno, bezdušno i surovo, ne ispoljavajući bilo kakvu emociju.
Pre ubistva je napisao „Idem da pravim masakr“, što je sproveo u delo nepunih sat vremena kasnije.
Jovan Mitrović, brat ubijenih Petra i Marka Mitrovića u Malom Orašju organizovao je u decembru akciju solidarnosti – humanitarnu trku ka manastiru Tumane, koju je istrčao kako bi prikupio novac za oporavak teško ranjenih u masovnom ubistvu.
Tom prilikom je prikupljeno 4,5 miliona dinara. Slične akcije pokrenuli su i drugari i rođaci stradalih iz FK Ravni gaj, bilo je i nekoliko manjih akcija, ali je Jovanova za sada najveća humanitarna aktivnost potekla iz sela pogođenih tragedijom.
Regulatorno telo za elektronske medije pozvalo je pružaoce medijskih usluga da pored godišnjice tragedije u Ribnikaru, i na godišnjicu masovnog ubistva u selima Dubona i Malo Orašje zatamne ekrane, odnosno obustave program u trajanju od jednog minuta sa tekstom „3. i 4. maj 2023. Pamtimo“.
Ekrani su bili zatamljeni u petak 3. maja u 8.41, u vreme masakra u Ribnikaru, a isto će se dogoditi i večeras u 22.32 kada je Uroš Blažić počeo svoj krvavi pir.
Foto:buducnosrbijeav
