Posle više od pola veka stanovanja na jednoj te istoj adresi, Kragujevčanin S.P. iz naselja Aerodrom, silom prilika, nije siguran da li on, njegova supruga, sinovi i snaje žive tamo gde žive. Administracija, kaže, može da pogreši ali, nije realno da svi u kući, pod istim krovom, imaju različite adrese.
„Živim na očevini. Tu su sam se oženio, tu su mi deca rođena, čekam i unuke… Sve znam samo ne znam gde stanujem, ni ja ni članovi moje porodice… Svi imamo različite adrese u velikom rasponu brojeva ali i imena ulica. Od Atinske, u kojoj sam mislio da živimo, do Lazara Mićunovića, što je ulica u produžetku. Ako bi bilo onako kako nam piše u ličnim kartama, bili bi smo vlasnici između 50 do 100 metara stambenog prostora“, kaže S.P. koji se, prema sopstvenom priznanju, u početku smejao ovoj situaciji. Verovao je da se radi o administrativnoj grešci i da će se ona lako ispraviti. Onda je, kaže, vrag počeo da šalu nosi negde dalje nego što je očekivalo…
„Živim u ovoj ulici za koju sam mislio da znam kako se zove, ali sada, posle nekih pokušaja da rešim administrativne potrebe i da prijavim snaju da živi sa mojim sinom pod istim krovom, shvatio sam da ne smem da budem siguran u to kako mi se zove ulica. Zvala se Atinska, Lazara Mićunovića ali sada, posle svega, ja zapravo ne znam gde sam. Ja se lično vodim na Atinskoj br. 68. Živim u zajednici sa ženom, sinovima, snajama i majkom, u istoj kući, istom dvorištu. Međutim, neki od nas žive ali i ne žive tu. Nije lako da se objasni ali, deo nas je u Atinskoj od brojeva 64 do 68, a deo u Lazara Mićunovića 20. Tako moja supruga živi u Lazara Mićunovića kao i jedan od sinova, jedna snaja je u Atinskoj, a za jednu ne znamo jer jednostavno ne možemo da rešimo administrativni problem za koji nismo krivi“, pomalo u šali ali i zabrinuto govori o neočekivanim porodičnim nedaćama naš sagovornik. Za jednu od dve snaje koja je prijavljena na Atinsku ulicu kaže da je na broju 64 što je poprilično daleko od njihove porodične kuće, u neposrednoj blizini stadiona Sušica koji je dvestototinak metara dalje. „Rešenje o kućnom broju koje izdaju nadležne institucije glasi na Atinsku broj 20 iako Nasledno rešenje iz 1990.godine glasi na Lazara Mićunovića 20. Na kuću nisam ugrađivao točkove, nisam je nigde premeštao, na istom je mestu pola veka. Odjednom međutim saznajem da više nisam tamo gde sam bio i da sam sada na novoj adresi.
U godinama sam kada čekam unuke, nije mi do neslanih šala, a i red je da znam gde živim sve ove godine“, duhovit je S.P. koji kaže i da polako gubi strpljenje jer želi da izbegne moguće neprijatnosti…„Sudeći po našim adresama, moja porodica ima najmanje stotinak metara nekretnina u kontinuitetu. Bojim se da iz, naizgled bezazlene i manje više komične situacije, može da ispadne i problem. Budimo realni, plaćam porez na jednoj adresi gde plaćam i troškove režije, a u ličnoj karti živim na drugom mestu. Neko sa spornih adresa može da ne plati struju, da uradi bilo šta… Takva nam je uređenost države da bi zbog njihove neodgovornosti meni mogli da pokucaju izvršitelji na vrata, ni krivom ni dužnom“, jasan je budući deda dvoje unučadi koji želi da se reši administrativne zavrzlame za koju nije kriv.
„Ako pozovem taksi na jednu od naših adresa, recimo na Lazara Mićunovića, doći će kod „crvenih zgrada“, sto i više metara odavde. Ako pozovem na Atinsku 68 doći će na adresu kod „žutih zgrada“ koju desetinu metara bliže. Hoću da znam gde živimo“, šali se S.P. ali i podvlači da će preduzeti sve neophodne korake da se zamešateljstvo oko adrese njega i njegove porodice konačno reši.
ucentar.rs
