Politički analitičar i potpredsednik Skupštine grada Bora, Ivan Vučković, osvrnuo se na dešavanja u Narodnoj skupštini Srbije i trenutnu političku situaciju, ocenjujući da opozicija nema jasan program delovanja, već se isključivo oslanja na izazivanje nereda i haosa. Njegovu izjavu prenosimo u celosti:
„Interakcija između političara i javnog mnjenja, naročito u okviru savremenog brzog protoka informacija, uvek je složena. Danas, u okviru jednog šireg društvenog nezadovoljstva u Srbiji, imamo jasno podvučenu liniju između onih koji forsiraju nezadovoljstvo stvarajući paniku kroz atmosferu nemira i bunta i onih koji, sa druge strane, čine vlast odnosno poseduju mehanizme vlasti.
Studenti, i svi oni koji uz njih stoje, olako iznose uvrede, pozivaju na linč, provociraju i napadaju.
Ideja da se ide na rešavanje problema nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kroz određene zahteve zvanično još uvek jeste aktuelna, ali je ta ideja tokom ovih četiri meseca protesta ostala po strani i po potrebi se samo iznosi kao tzv. ‘kec iz rukava’. Od onog koji ‘nije nadležan’ se traži da reaguje i reši sve ono što je označeno kao problem, a svaki pokušaj razgovora i rešenja se na kraju svodi na ne sasvim razumljivu sintagmu ‘nije nadležan’.
Problem je u tome što država mora da preduzme sve mere u obezbeđivanju zaštite svojih vitalnih funkcija, a opet, radi se sve kako bi se sprečio otvoreni sukob sa studentima.
Nije sporan njihov bunt i nezadovoljstvo, ali svakako je sporan način na koji se sprovodi, naročito u poslednjih mesec dana.
Mladi ljudi su po prirodi buntovni i tu nema većih bazičnih nejasnoća. Međutim, celokupna ta fina ideja ‘hipi priče’ se otela kontroli i postala više nego ozbiljan državni problem.
Opozicioni lideri (ako se tako nešto uopšte može reći za par pojedinaca koji su u fokusu određenih medija) koriste priliku za podsticanje nereda te pokušaja stvaranja atmosfere sveopšteg nezadovoljstva.
Za sam državni vrh, sada je najvažnije ispravno proceniti i sagledati političke okolnosti i delati istovremeno kroz zaštitu svih vitalnih interesa, ali i kroz čišćenje korova u okviru svojih redova.
Studenti su zvanično apolitični, dok istovremeno kroz ćutanje u vezi sa akcijama opozicije pokazuju da ipak nije sasvim tako. Opozicija pokušava da se okiti njihovom energijom – katkad joj to uspe, katkad ne. Na kraju, haos tokom skupštinskog zasedanja, izazvan od strane određenih opozicionih poslanika, samo pokazuje da predstavnici opozicije nemaju program svog delanja.
Produktivnost ih, očigledno, ni najmanje ne zanima.
Haos je ono čime se hrane.
Protesti studenata jesu politički, ali nemaju političku artikulaciju.
Kritika je samo uvod i ko god ne nudi rešenja i kao takav nije na raspolaganju svojim građanima i svojoj državi, ne može da se nazove ozbiljnim političarem.
Ne vidim da opozicija (niti studentski pokret) bilo koga nudi.”
1 Comment
Bravo!!!