– Nemoguće je početi da učiš ono što si već ubeđen da znaš – rekao je jednom prilikom Epiktet.
Ukoliko čovek ubedi sebe da je izuzetno važan i nezamenjiv odmah počinje da gubi realnu sliku o svojoj poziciji te postaje nesposoban za istinsku procenu sebe i svog okruženja.
Biti na bilo kakvoj poziciji da odlučuješ o nekim važnim stvarima je pre svega veliki teret i obaveza a ne privilegija i prostor za taštinu. Međutim, uvek su postojali oni koji umesto toga vide prostor za lični napredak i građenje karijere te počnu da gaje iluziju o sopstvenoj veličini i važnosti a to nikada nije odvelo ni u šta dobro. Najteže je proceniti samoga sebe i imati stvarnu sliku svoje (ne)moći.
Gospođa Slavica Radovanović, narodna poslanica, napustila je NPS a s tim u vezi u Skupštini Srbije u okviru administrativnih formalnosti sa još četiri poslanika – Željkom Veselinovićem, Đorđom Đorđićem, Sonjom Pernat i Irenom Živković (koji su prethodno napustili poslanički klub SSP), nastupaće dalje samostalno odnosno kao novi zajednički poslanički klub pod nazivom „Sloga“.
Ona će biti potpredsednica kluba a gospodin Željko Veselinović predsednik kluba.
Zanimljivo je to da je narodni poslanik, gospodin Dejan Bulatović, najavio takav splet događaja te ga na neki način i „predvideo“.
Nabrojani poslanici već imaju pet poslanika što je nužan broj za poslanički klub a biće još prebacivanja na tu stranu.
Prema informacijama koje imam, najmanje još tri poslanika u bližem vremenskom periodu će se pridružiti klubu i postati „složni“ u vezi sa daljim delovanjem…
Inače, posle odlaska gospodina Veselinovića i gospodina Đorđića, generalni sekretar SSP-a gospodin Peđa Mitrović jasno je govorio da „neće biti nikakvih iznenađenja ili napuštanja u narednom periodu“. Taj period nije potrajao ni mesec dana.
Gospođa Irena Živković je, kako je sama otprilike navela, napustila stranku zbog nedopuštanja slobode mišljenja. Da li je, dakle, „Stranka Slobode i Pravde“ možda ipak ne tako slobodna i pravedna kakvom se prikazivala i za kakvu se izdaje? Gospođa Živković je takođe kazala da je situacija „ista kao u SNS-u“ što, ukoliko uzmemo u obzir i pretnje koje dobija od svojih sada već bivših „saboraca“, povlači da je tamo „još gore nego u vlasti“ te je očigledno sve vreme bila na pogrešnoj strani. Dakle, sve njene prethodne odluke su bile izuzetno loše a borba promašena. Da je kojim slučajem, ipak, podržavala stavove i ideje Napredne stranke ili Socijalista od samog starta kao poslanik, bilo bi izgleda bar za nijansu bolje od onoga što je do sada radila. Tako nešto bismo bar mogli zaključiti iz njenih novih ubeđenja i stavova.
Gospodin Miki Aleksić se, setimo se, najpre odvojio od Vuka Jeremića i obnovio „Narodni Pokret“ da bi se sada polako i od njega odvajali (kao i od gospodina Đilasa) shvativši da svi oni ipak nisu opozicija te da sa njima ne mogu dalje sarađivati.
Ukratko, a sudeći po razumevanju Živkovićeve i Pernat, SSP je „grđi“ od SNS-a.
Naravno, i dalje će se pokušavati sa vređanjem i ismejavanjem svega onoga što predsednik države ili bilo ko drugi uradi, predloži ili saopšti ali ostaje misterija kako su svi oni iz novog kluba „Sloga“ toliko dugo bili u zabludi te prošli još gore nego da su se uključili u rad skupštinskih zasedanja kao deo onih poslanika koji predstavljaju vlast.
Kao potpredsednik skupštine grada Bora i odbornik, sa gospođom Irenom Živković (koja je i odbornica u skupštini grada Bora) sam često vodio debate branivši odluke koje je grad doneo i pozivajući na njihovo usvajanje. Sudeći po svemu, priznaće se da sam bio u pravu. Najlakše je naravno bilo da se, uz nedostatak argumenata i opravdanog mišljenja, vređa celokupno gradsko rukovodstvo, napada Zijin kompanija i sve ono što je ideja i osnov bilo kakvog progresa (iako, slažem se, ima dosta problema na čijem rešavanju radimo i koje ne krijemo). Međutim, lično sam bio meta napada više puta, moje fotografije su „kačene“ na Fejsbuk, vređan sam, izmišljali su se razni tračevi i klevete ali sve je to deo politike onih koji politikom ne umeju drugačije da se bave te „hvataju na galamu i pretnje“ (a kako vidimo i u spletu najnovijih okolnosti u vezi sa dešavanjima na sednici Skupštine Srbije).
Kako je davno shvatio još Bizmark – „politika je veština mogućeg“.
Ipak, ima mnogo onih koji to ni na koji način ne mogu da shvate te sve vreme zalivaju i gaje svoje zablude i neosnovane stavove.
Takvima je svakako potrebna „Sloga“ i nadam se da će im pomoći.
Ivan Vučković
Potpredsednik skupštine grada Bora
Magistar filozofije (MPhil)
