Izbor rektora u Kragujevcu: Pitanje “života i smrti”

Izbor rektora u Kragujevcu u poslednjih tridesetak godina svodi se, bezmalo, na pitanje života i smrti, političke prirode.

Ovaj proces obuhvata interese kako različitih grupa, tako i pojedinaca. Kako se približavamo početku izbornog procesa za prvog čoveka kragujevačke (polu)integrativne asocijacije koja obuhvata 12 fakulteta i jedan institut, važno je podsetiti se da se autonomija univerziteta ogleda, između ostalog, i u odluci o tome ko će biti rektor.

Već su počela ili će uskoro početi inicijalna lobiranja i grupisanja pojedinaca i grupa, što je sastavni deo društvenog života. U tome ne treba videti ništa sporno, uz uslov da su te grupe akademske i rukovođene interesima opšteg dobra i dobrobiti akademske zajednice. Sporno postaje kada se kao primarni nametnu lični interesi, koji isključuju akademske i opšte interese.

Takve treba podsetiti da se u fotelju smešta neki drugi deo tela, a ne obraz, dok je osnovni cilj univerziteta upravo obrazovanje.

Poslednjih nekoliko godina, naslednik prvog srpskog Liceja krenuo je krupnim koracima napred stazama ozbiljnog naučno-nastavnog razvoja.

Stiglo se do ključne tačke stabilnosti, zahvaljujući kvalitetnom rektorskom menadžmentu, svesti nastavnog kadra i zadovoljstvu studenata željnih sticanja znanja i dobrih uslova studiranja. Čak i oni koji nisu prezadovoljni sadašnjim rektorom moraju mu priznati sposobnost postizanja zapaženih rezultata.

Početak nove školske godine obeležen je i početkom masovnog priliva inostranih studenata, pa je Fakultet medicinskih nauka ubrizgao novi impuls daljem razvoju, ne samo Univerziteta, već i Kragujevca kao grada. Realno je očekivati da će već za par godina šumadijska prestonica postati privlačna za oko hiljadu mladih ljudi iz inostranstva, za početak.

Ukoliko se takav trend nastavi, zajedno sa domaćim studentima, pruža se prilika da postanemo dolina mladih, pametnih i obrazovanih.

Hoće li se očekivanja ostvariti, pokazaće vreme i događaji pred nama…