Srpski narod je mučenički i mnogostradalni i mnogo je stratišta u našoj istoriji koji po svom značaju ništa nisu manja od Jasenovca, ali je sigurno da je Jasenovac mesto na kome pod zemljom na jednom mestu, dokle pogled doseže, leži na najsvirepiji način ubijenih nekoliko stotina hiljada naših sunarodnika i mesto na kome se u jednom danu, u jednoj poseti može sagledati i u duši osetiti svo mučeništvo našeg naroda. Svaki Srbin koji tamo ode i nađe se među stotinama jasno uočljivih masovnih grobnica među kojima su i one u kojima su pokopana deca, uveren sam da će dvostruko više ceniti i poštovati svoj identitet, i to što je pripadnik srpskog naroda.
Mi kojima su kuće u Jasenovcu porušene i koji tamo više ne živimo, manastir Sv. Jovana preteče sada doživljavamo kao svoju kuću. Manastirski metoh se sada širi i na imanjima jasenovačkih Srba i nadam se da će u budućnosti ta velika svetinja biti mesto srpskog hodočašća. Mislim da bi svaki Srbin bar jednom u životu morao da dođe na pokloništvo u Jasenovac. Osećaj koji čovek ima na tom mestu gde je zemlja natopljena krljvu na stotine hiljada ubijenih, gde danas znamo spisak imena 21. 000 ubijene dece, gde na svakom metru ako zakopate možete naići na ljudske kosti, ne može se opisati, mora se doživeti.
Iako sam značajan deo svog života proveo u Jasenovcu, svaki put kad ga posetim treba mi više dana da se otrgnem utisku tuge i gorčine zbog nemara koji kao narod pokazujemo prema tom najvećem stratištu našeg naroda odakle se, kako prekjuče reče Patrijarh Porfitije, 24 sata svakog dana u nebesa uzdiže molitva za sve nas i mir u svetu. Vidim da je malo Srba danas svesno kolika je veličina i značaj Jasenovca i žrtve mučenika koji su tamo postradali.A u Jasenovcu, nekada značajnom industrijskom gradiću na ušću Une u Savu, koji su Krajišnici oslobodili od Osmanlija, i tu bili branik Evropi, Srbi su još 1775. godine imali svoju crkvu i školu. Danas je Jasenovac skoro pusto mesto u kome vlada neverovatna tišina. Koja nas opominje. Kao narod. A i u Bibliji piše „mrtvi se teško svete“! I ako u ovom vremenu možemo da učinimo nešto za nas kao narod, koji nepovratno nestaje vekovima- jeste SEĆANJE i POČAST u vidu pomenutog hodošašća na kome ćemo moliti se za Oprost! Nas samih!
ucentar.rs
