Dok se pojedini svakodnevno nadmeću u javnom prostoru ko je veći borac za pravdu i narod, prava slika njihove brige pokazala se kada je porodici Domnović iz Gornje Jarušice zatrebala pomoć.
Krajem juna, ova porodica ostala je bez svega – njihov dom je potpuno izgoreo u požaru. U trenucima kada su im bile najpotrebnije podrška i solidarnost, reči su bile brojne, ali konkretna dela retka.
Među onima koji su reagovali konkretnom pomoći bilo je preduzeće “Granit”, koje je doniralo 250.000 dinara. Za poređenje, svi zajedno – predstavnici blokada, Ujedinjenih zborova i samoproklamovanih boraca za narod – prikupili su ukupno 200.000 dinara. Manje nego jedna firma. Razlika između glasnih parola i tihe pomoći postala je više nego očigledna.
Paradoks je očigledan – za finansiranje blokada, ozvučenja, obeležja i logistike nikada se ne pita koliko košta. Tu sredstva uvek postoje. Ali kada treba pomoći porodici koja je izgubila krov nad glavom, odjednom nestaje i novca i interesa. Jer, za razliku od uličnih performansa, u humanosti nema reflektora ni političke koristi.
Jer, kad je najteže – tada se ne meri ko najglasnije viče, već ko zaista pruži ruku.
