Dok traje sezona letnjih odmora, mnogi zaposleni planiraju putovanja i odmor, ali se dešava da zbog nepredviđenih okolnosti poslodavac zatraži promenu već odobrenog termina godišnjeg odmora. Postavlja se pitanje – da li je to dozvoljeno i koja prava imaju radnici?
Prema odredbama Zakona o radu, poslodavac može da promeni termin korišćenja godišnjeg odmora, ali isključivo kada to zahtevaju opravdane potrebe procesa rada. Odluka mora biti doneta najkasnije pet radnih dana pre planiranog početka odmora.
Kako objašnjava advokat Srđan Mladenović, ovakva mogućnost postoji samo u izuzetnim situacijama, poput iznenadnog manjka zaposlenih, neplaniranih zastoja u radu ili hitnih poslova koje nije moguće odložiti.
– Često i neopravdano pomeranje godišnjih odmora može ukazivati na lošu organizaciju rada, a ne na stvarne potrebe procesa rada. U slučaju sudskog spora, poslodavac bi morao da dokaže da je svaka promena termina bila opravdana objektivnim okolnostima – ističe Mladenović.
Advokat podseća da državni praznici koji padnu tokom godišnjeg odmora ne ulaze u broj dana godišnjeg odmora. Takođe, ukoliko zaposleni tokom odmora otvori bolovanje, dani provedeni na bolovanju ne računaju se kao godišnji odmor, već kao privremena sprečenost za rad.
Isto pravilo važi i za druga opravdana odsustva sa rada, poput plaćenog odsustva, zbog čega je važno razlikovati osnov odsustva.
Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora u toku kalendarske godine. Poslodavac može svojim opštim aktom ili kolektivnim ugovorom odobriti i veći broj dana odmora, kao i propisati kriterijume za dodatne dane, poput radnog staža, složenosti poslova ili uslova rada.
Mladenović navodi da zaposleni pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora stiče već nakon mesec dana rada u tekućoj kalendarskoj godini.
Govoreći o zaradi tokom odmora, objašnjava da poslodavac može promeniti visinu plate i dok zaposleni koristi godišnji odmor, ali ne zbog samog korišćenja odmora.
– Činjenica da je zaposleni na godišnjem odmoru ne može biti razlog za povećanje ili smanjenje zarade. Promena je moguća samo ukoliko postoje zakonski osnovi koji bi važili bez obzira na to da li zaposleni radi ili koristi godišnji odmor – zaključuje advokat Srđan Mladenović.
