Trg „Kod krsta“ je svojevrsni simbol Kragujevca. Mesto okupljanja, protesta, slavlja. Tačka na kojoj se dešava sve bitno ne samo za grad, već i za Šumadiju, a neretko i za celu Srbiju.
Skver u sadašnjoj ulici Kralja Petra I, je svoj temelj dobio još u vreme Knjaza Miloša Obrenovića. „Sredokraća“, koja je jasno razdvajala dva dela grada.
Od 1830. godine, kada je hatišerifom proklamovano geslo slobodne trgovine, vašari i panađuri počinju prvo da se održavaju u Kragujevcu. Tako svoje mesto, baš „Kod krsta“, nalazi svoje mesto “ženski pijac”, koji je ličio na današnje pijace, i koji je radi svakog dana.
U svom prvom dolasku u Kragujevac, Feliks Kanic je primetio da je na raskrsnici gde se “Čaršija odvaja od Ljubičine ulice” postavljen drveni krst. On je kasnije zamenjen okovanim krstom, na kome je oslikano “Raspeće”. U periodu između dva rata, prostor oko krsta, oblikovan je kao skver.
Krst, koji je bio uklonjan sa trga u vreme komunizma, vraćen je na svoje mesto devedesetih godina. Čuvan je u eparhiji decenijama, i preživeo je sve nedaće. Simbol praštanja, raširenih ruku, zakletve, poseda, čuvanja, rađanja i smrti. Važno mesto.
ucentar.rs foto: ucentar.rs/printskrin/arhiva
