Najveći greh za Svetog Nikolu je mrsna trpeza, upozorava sveštenstvo
Veliki broj domaćina širom Srbije i dijaspore sutra obeležava Svetog Nikolu, najrasprostranjeniju krsnu slavu u našem narodu. Nije bez razloga nastala izreka da „pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu“, jer ovaj praznik ima posebno mesto u porodičnoj i duhovnoj tradiciji.
Za razliku od mnogih drugih slava, Nikoljdan se gotovo uvek slavi posno, jer pada u vreme Božićnog posta. Posna trpeza, slavski kolač, žito i sveća čine osnovu obreda, dok je suština slave u molitvi, okupljanju porodice i sećanju na pretke. Ipak, i danas ima domaćina koji, pored ribe, na sto iznose i meso ili pečenje – što je, prema oceni sveštenstva i verskih analitičara, ozbiljno odstupanje od crkvenih pravila.
Verski analitičar Draško Đenović ističe da je Sveti Nikola najčešća slava u Srbiji i naglašava da se ona uvek obeležava posno:
– Onaj ko slavi mrsno, bolje je i da ne slavi, jer se time ruga i slavi i svecu. Ne postoji „slavim na svoj način“. Ili slavite po crkvenim pravilima ili nemojte. Ako neko želi mrsnu slavu, neka izabere sveca koji ne pada u vreme posta – poručuje Đenović.
On podseća da se krsna slava od davnina prenosi s kolena na koleno i da je veliki broj srpskih porodica upravo Svetog Nikolu prihvatio za svog zaštitnika još u vreme hristijanizacije.
Slava nije gozba, već duhovni čin
U savremenom društvu, gde se često naglašava materijalni aspekt proslave, sveštenici i verski analitičari upozoravaju da slava nije ni gozba ni društveni spektakl, već pre svega duhovni događaj.
– Slava se ne slavi u kafani, već u porodičnom domu. Nije cilj od slave praviti svadbu, već je obeležiti skromno, sa slavskim kolačem, žitom, svećom i vinom. Krsna slava nije prilika za razmetanje i pokazivanje statusa, niti za stvaranje pritiska na goste – objašnjava Đenović.
On apeluje i na umerenost u jelu i piću, naglašavajući da slavska trpeza treba da odražava duh praznika, a ne suprotnost njegovoj suštini.
Nikoljdan je praznik koji, osim porodica koje ga slave, okuplja i prijatelje, komšije i kolege, čime ova slava prevazilazi verske okvire i ostaje jedan od najprepoznatljivijih stubova srpske tradicije.
