Kon „Umrli lekari se zaražavali na pauzama za kafu!“..

„Mi imamo neka saznanja, u okviru nekih klinika, da je do zaražavanja dolazilo uglavnom izvan bolnica. To bi trebalo oni koji rukovode tim kovid bolnicama da vrlo jasno kažu. Imamo i jednu uočenu situaciju, da je često dolazilo do zaražavanja na mestima gde se ispijala kafa i tih kratkih pauza„, jedno je od obrazloženja i odgovora na pitanje kako su se zaražavali lekari u Srbiji, koje je epidemiolog Predrag Kon naveo za Nova.rs.

Kon navodi da je neophodno utvrditi niz činjenica koje treba da stvore potpunu sliku i uvid kada je reč o smrtnosti lekara u Srbiji usred pandemije virusa korona.

„Posle prvog talasa to sam temeljno pratio, pa mogu reći i posle drugog, ali tada nije bilo neke velike razlike. Nije bilo toliko brojnog umiranja. Ono što se već tada moglo videti je da među umrlima nisu svi bili ni radno aktivni. Svejedno, ekstremno je značajno utvrditi koliko je od njih zapravo radilo u crvenoj zoni. Postoji još jedna stvar, svakom pozitivnom se radi takozvano epidemilološko ispitivanje„, kaže Kon.

Ipak, on ističe da sva saznanja koja trenutno postoje nisu dovoljna i da je zbog toga potreban ozbiljan pristup ovoj temi.

„Da se vidi koliko je tu zaista bilo stomatologa, onih koji ni na koji način nisu došli u kontakt sa crvenom zonom, koliko je bilo onih za koje znamo da su se zarazili u porodici ili izvan. To se sve da utvrditi, jer su epidemiološka ispitivanja rađena. Još jedna bitna stvar je koliko je lekara započelo pravovremeno da se leči, a koliko nije. Treba uporediti smrtnost zdravstvenih radnika u odnosu na smrtnost svih ostalih iz opšte populacije – da li je tu bilo neke razlike. Zatim, treba ispitivati smrtnost hospitalizovanih po raznim kovid bolnicama„, kaže Kon.

Dodaje i da treba uzeti u obzir i „objektivizirati“ opterećenost zdravstvenih radnika.

„To treba analizirati po specijalnostima, to nije jednako. Mi imamo anesteziologe koji su bili maksimalno opterećeni„, konstatuje Kon.

Nagoveštava i da treba utvrditi i dinamiku umiranja zdravstvenih radnika.

„U poslednjih mesec dana je veliki broj njih umro, to treba uporediti sa dinamikom umiranja u opštoj populaciji. Ako se to poklapa, to nije nešto što je neobično. Kada govorimo o umiranju uopšte, to su teme krajnje ozbiljne i neke paušalne procene da je to nastalo iz jednog jedinog razloga nisu jednostavno prihvatljive. Mora se mnogo dublje to proceniti, objektivizirati. Mi imamo da je bilo masovnog zaražavanja i masovnog umiranja u ovom, poslednjem talasu, pa, nažalost, ne bi trebalo da bude neko iznenađenje da se povećao i broj umirućih zdravstvenih radnika„, navodi Kon.

Primećuje i da je diskutabilno porediti te podatke sa podacima iz regiona i sveta, zato što je, smatra Kon, veliko pitanje koliko ko objavljuje te podatke. Kon konstatuje da je reč o važnom i etički vrlo bitnom pitanju koje treba analizirati kako ne bi došlo do pogoršanja situacije.

„Mora da se jasno kaže da je to institucionalna obaveza onih koji praktično jesu na izvoru svih podataka. To nije Krizni štab. Krizni štab nalaže da se eventulno tako nešto ispita. Ono što smo mi juče na Kriznom štabu saznali, jer je ta tema bila na dnevnom redu, to je da Ministarstvo zdravlja prati te podatke i da će imati spremne odgovore, s tim što nije rečeno tačno kad„, zaključio je Kon.

Od početka epidemije u martu prošle godine u Srbiji je od posledica virusa korona preminulo više od 70 medicinara.