Još jedan spomenik kulture je zanemaren zbog nedostatka finansijskih sredstava.
U srcu Šumadije, na početku ulice Vojvode Putnika, stoji prelepa kuća, izvanredan primer gradske arhitekture s početka 20. veka.
Poznati dečji lekar i humanista, doktorka Desanka Desa Milosavljević Branković, zaveštala je svoju porodičnu kuću Crvenom krstu grada Kragujevca davne 1988.
Jedini zahtev koji je Desa imala jeste da na ulazu bude postavljena ploča posvećena njenoj porodica, koja je učestvovala u ratovima i stajala na strani srpske vojske kroz oba svetska rata, kao i dobrotvorima koji su joj pomagali pri školovanju i podizanju porodične kuće.
Danas, više od 30 godina posle smrti doktorke Dese, njena kuća-poklon je zaključana, u njoj se ništa ne dešava, nema nikakvih programa, a za renoviranje i dalje nema para.
Kako je Nevenka Bogdanović, sekretar Gradske organizacije Crvenog krsta Kragujevca, istakla:
Mi u organizaciji gajimo veliku zahvalnost prema doktorki Desi Milosavljević Branković, njenoj velikoj predanosti humanitarnom radu i posebno veličanstvenom gestu da svoju veliku porodičnu kuću daruje Crvenom krstu, ali mi, jednostavno, nemamo sredstava za adaptaciju i sanaciju unutrašnjosti zgrade.
Kuća je tokom godina korišćena u razne humanitarne svrhe. Devedesetih godina prošlog veka kada je našem narodu pomoć bila prekopotrebna, u kući Dese Milosavljević Branković bili su smešteni Međunarodni komitet Crvenog krsta, Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, kancelarija Svetskog programa hrane…
Na veliku žalost, Crveni krst nikada nije imao dovoljno finansijskih sredstava za održavanje ovog zdanja, pa kuća već više godina nema primenu, i zatvorena je od 2016. godine.
Nama nedostaje prostor u kome bismo još potpunije realizovali sadašnje programe, imamo ideje i za nove, ali smeštajni uslovi nam to ne omogućavaju, objašnjava Nevena Bogdanović.
Ona takođe navodi da je pokrenuta inicijativa sa donorima kako bi se kuća doktorke Dese sanirala i opet postala upotrebljiva na opšte zadovoljstvo svih građana grada Kragujevca. Na našu radost, ima zainteresovanih, ali je za to potrebna veća i sinhronizovana akcija, koju teško može da vodi sam Crveni krst.
Pored same zgrade, na istoj lokaciji je i veliki plac, gde su se ranije deca igrala, kao i šupa, koja je srušena u međuvremenu. Potencijal koji ovaj prostor ima je dakle neiscrpan i predstavlja veliku površinu gde bi mogla da se izgradi i dodatna zgrada za potrebe Crvenog krsta.
Zaključak bi bio da je žalosno posmatrati kako ovakav potencijal propada pred našim očima. Nadamo se da će neko prepoznati vrednost ulaganja u očuvanje tradicije, kulture i duha starogKragujevca.
Kragujevčani zaslužuju da se jedan ovakav vredan primer gradske arhitekture sačuva od zaborava.
Foto:Kragujevačke
