U svetu je trend gradnja ekoloških kuća koje su praktičnije, jeftinije, zdravije i ekonomičnije za život. Danas, ugljenihidrati polako zamenjuju ugljene vodonike koje je jošpočetkom prošlog veka forsirala petrohemijska industrija.Od industrijske konoplje u modernoj građevini se pravecigle, parket, prozori, baterije, ekološka plastika i ostalisanitarni elementi. Srbija nije prepoznala ovaj potencijal kojije doživeo “zlatno doba” krajem prošlog veka i ostala je verna cementu, mešalici za malter i betonskim blokovima.
Danas, kreativna grupa renesansnih ljudi iz Beograda došlaje na ideju da budućim naraštajima ponudi bolje i zdravijekuće za život. Materijali su 100% prirodni i rastu u našem okruženju.
Pod jednim kišobranom su se našli mnogi inovatori i osnovali Ekološko udruženje održivog graditeljstva (EUOG).
Osnivači i članovi su: đaci, studenti i profesori, tehnolozi i proizvodjači, doktori nauka i preduzetnici, zidari i arhitekte.Šaroliko društvo svesno urušavanja životne sredine nanašoj planeti. Vanredni profesor na Građevinskom fakultetudr Aleksandar Savić je predsednik ovog udruženja.
Motivacija za osnivanje je sadržana u tri reči koje su u nazivu udruženja: ekologija, graditeljstvo i održivost. Idejniautor prve kuće od konoplje koja se nalazi na Homolju u Istočnoj Srbiji Predrag Milosavljević je isto član ovogudruženja. Jedan od partnera je i Kabaina(CABAINA) balkanska asocijacija industrijske konoplje.
Vladimir Gruška, sekretar EUOG otkrio nam je prirodne materijale iz našeg okruženja od kojih moguda se prave kuće budućnosti.
Koja vam je vizija?
Industrijalizacijom je brzo počela da se narušavaravnoteža između ljudskih prohteva i regenerativnogkapaciteta biosfere. Nesklad između čoveka i prirode dovodiu pitanje opstanak života na Zemlji. Iz tog razloga, neophodno je da dođe do civilizacijskog otrežnjenja i ekocentrističke promene u našem načinu razmišljanja i rada.
Građevinarstvo je danas industrijska grana sa visokimremetilačkim faktorom naše prirode. Potrebno je maksimalno smanjiti upotrebu cementa, metalne armature, termički obrađenih građevinskih blokova od ilovače i svihostalih inertnih materijala koji u procesu proizvodnje emitujuogromnu količinu ugljen-dioksida u atmosferu.
Kombinacija obnovljivih sirovina biljnog porekla: pleve, pozdera (drvenasti deo stabljike industrijske konoplje), konopljinih vlakana, balirane slame, trske itd. sa sirovomzemljom i krečom, pružaju veliki broj biokompozitnihgrađevinskih materijala izuzetno dobrih karakteristika.
Kreč koji se koristi u kompozitima je prirodno vezivo bezhemijskih i cementnih aditiva. Ima antiseptička svojstva i nije zapaljiv. Teoretski, prilikom proizvodnje, količina CO2 otpuštena u atmosferu iz karbonata se ponovo apsorbujerekarbonizacijom kreča. Ovaj ciklus se smatra bitnimčiniocem zaštite ambijenta.
Biljke od kojih dobijamo obnovljivu sirovinu zaproizvodnju građevinskih materijala u toku svog sezonskogvegetativnog ciklusa, fotosintezom apsorbuju veliku količinuugljen-dioksida.
EUOG kao krajnji cilj ima omasovljavanje zelene gradnje i industrijsku proizvodnju biograđevinskih materijala u Srbiji.Da bi se do njega stiglo neophodno je krenuti sa edukacijomkadrova, regulativama gradnje i standardizacijombiomaterijala.
Što se tiče edukacije, planiramo saradnju sa srednjimstručnim školama i fakultetima tehnoloških i tehničkih naukaputem zelenih radionica i letnjih škola, izdavanje stručne i naučne literature i podsticanje veće medijske zastupljenostitema iz oblasti održivog građevinarstva.
Na raspolaganju smo državnim organima u oblastiregulativa projektovanja i građenja, i standardizacije i certifikacije biograđevinskih materijala.
Tim putem idu i organizacije slične našoj svuda u svetu.
Zašto je ovakav projekat bitan za Srbiju i region?
Udruženje je u procesu nacionalnog, regionalnog i međunarodnog umrežavanja sa drugim organizacijama kojese bave održivim graditeljstvom. Na taj način, razmenomznanja i iskustava možemo ubrzati proces rešavanjaproblema globalnog urušavanja životne sredine, uznapomenu da govorim o budućim decenijama a negodinama.
Prvi ugovor o saradnji potpisali smo sa Arhitektonskimfakultetom u Beogradu. Pored naših zajedničkih predavanja, u naredne tri godine, uz pomoć Studentse radionice, izgradićemo nekoliko eksperimentalnih pilot zelenihobjekata A+ energetske efikasnosti na bazi različitihbiograđevinskih materijala.
O samim objektima, istraživanju kuća
Objekti su namenjeni multidisciplinarnimnaučnoistraživačkim radovima u toku njihovogprojektovanja, odabira materijala i gradnje, kao i tokomnjihovog korišćenja. U trajanju navedenih procesa bićekonstantno mereni različiti parametri ugrađenihbiomaterijala i kvaliteta vazduha u izgrađenim jedinicama.Dobijeni rezultati će se uporedjivati sa rezultatima merenja u objektu građenom danas uobočajenim materijalima.
U predviđenih 24 meseca stanovanja u njima, dobrovoljcimaće biti periodično ispitivano zdravstveno stanje. Predložilismo Medicinskom fakultetu da preuzme ovaj deoistraživanja.
Očekujemo da će dvogodišnji stanari u tim jedinicama biti doktoranti različitih nauka koji su svojim disertacijama delomili u potpunosti vezani za održivu ekonomiju i zelenugradnju.
Cena, dozvole, usteda u energiji
Tokom izgradnje eksperimentalnih objekata nadamo se saradnji sa nadležnim državnim organima u segmentimaregulativa projektovanja i gradjenja, i standardizacije i certifikacije biograđevinskih materijala. Time bi se pojednostavio proces dobijanja građevinskih dozvola u budućnosti.
Precizno poređenje cena gradnje biograđevinskimmaterijalima u odnosu na konvencionalne imaćemo poslerealizacije naših jedinica, ali već sad tvrdim da je zelenagradnja jeftinija, a stanovanje zdravije i udobnije u zgradama i kućama zidanih biomaterijalima.
Biokompozitni materijali imaju izuzetno dobre izolacionekarakteristike. Dakle pored bržeg zidanja jer nema potrebe za naknadnom ugradnjom termičke izolacije, zeleni zid je energetski efikasniji od konvencionalnog zida istedebljine.
Ovakvi tipovi kuća sve su popularniji u Evropi. Jako su ekonomične za održavanje kada ih uporedimo sakonvencionalnim. Ekološko udruženje održivog graditeljstva(EUOG) ide u korak sa svetskim trendovima, čak su i originalni sa idejama i inovacijama u modernomgrađevinarstvu. U slučaju da ostanu istrajni u svojoj ideji, napraviće bum u ovoj grani privrede.
Za Ucentar piše:
Vladimir Gruška
EUOG
Bojan T. Dragićević
CABAINA.COM
