Milan Mitić, momak koji je bez kacige udario motorom sa 170 km/h, i preživeo, govori za Ucentar: Pozovite me da čujete moju priču, više nikada pijani nećete da vozite!!! (foto/video)

Jedne letnje noći, provoda, pijanstva i vožnje motora, Milan Mitić iz Požarevca će zasigurno uvek da se seća. Ne bez razloga, jer se tada susreo licem u lice sa smrću – brzinom od 170 na sat je udario u ivičnjak, i glavom lomio sve pred sobom. Nije imao kacigu. On je jedan od retkih ljudi koji su imali sreću da prežive ovakav udes, i koji su se nekim čudom, ili božijom voljom, dobili na poklon novi život. Zato ovaj, danas tridesetčetvorogodišnjak, obilazi škole, ustanove, i svima koji to žele prenosi svoje iskustvo.

-Imam potrebu da govorim o tome, verujem da moje reči mogu da sačuvaju nečiji život. Ja više ne mogu da pomognem sebi, ali mogu drugima. Ako i jedan život bude spasen – vredi i vredelo je. Nisam o ničemu razmišljao, mislio sam da sam najpametniji, da mogu sve. Većinu tog kobnog dana sam proveo s drugarom, i uz piće sam mu pričao kako sam se proveo na moru. Bili smo u pet kafića, svuda se pilo malo pomalo, što je na kraju izašlo na mnogo. Stvarno ne znam koliko sam popio, al’ znam da je to bilo mnogo. U tom petom kafiću, sedeli smo dugo i dosta smo popili. U jednom trenutku, posvađao sam se sa menadžerom kafića. Drugar je tad počeo da mi govori da idemo kući, želeći da spreči sukob. Poslušao ga, i planirao da ga odvezem, pa da se vratim u lokal i da rešim započet problem, priča Milan.

Svoju kacigu je Milan dao drugu, seo na motor i krenuo punim gasom za Požarevac. Na putu ka njegovoj kući, prošli su gotovo leteći pored saniteta, koji ih je, igrom sudbine, nekoliko minuta kasnije sakupljao po asfaltu… U jednu blagu  je ušao sa 170 Km/h… Prednji točak mu je udario u ivičnjak. Tu se nalazi prodavnica koja je imala veliki trem, koji se oslanjao na tri debele drvene grede, 10 puta 12 santimetara. Glavom ih je polomio. Njegovom drugaru je spasila život kaciga. Imao je teške telesne povrede, ali ne opasne po život .

-Skoro da nisam davao znake života, imao sam velike rupe u lobanji, parče grede je virilo. Iz Požarevca su me poslali direktno za Urgentni centar u Beogradu. Tamo su me upisali kao N.N lice staro 44, 45. godina. Kada su došli roditelji da urade identifikaciju, nisu im verovali. Morali su da dokazuju preko dokumentacije da sam im sin. A u Požarevcu su im rekli da požure za Beograd, ako žele da me makar još jednom vide živog. Ležao sam u komi oko 40 dana, u Kliničkom centru u Beogradu. Tad su doktori rešili  da me prebace odatle, jer sam tokom boravka tu, dobio sve moguće bakterije koje su se pojavile.

-Imao sam kandidu, klebsjelu, pseudomonas, dobio sam sepsu, vodu u plućima…  Bio sam uporan, rešen da se izborim za sebe.Sada stojim na svojim nogama, imam stalno zaposlenje u opštini Požarevac i dodatno radim kao edukator –  mladima na predavanjima i tribinama želim da objasnim  koja je cena svojeglavosti, bahatosti i korišćenja alkohola pre nego što se sedne za volan, priča Mitić.

Tribine je započeo da drži prvo po svom rodnom Požarevcu, gde sam obišao sve škole .Onda je sa Sekretarijatom za bezbednost saobraćaja iz Beograda obišao sve Beogradske opštine, zatim kragujevačke škole, škole u okolini Smedereva, gimnaziju u Velikom Gradištu, saobraćajni Fakultet u Beogradu i još dosta drugih škola. O svom iskustvu je pričao i u Kotoru, dok je bio na letovanju.

Napisao je i knjigu, a otvorio i Jutjub kanal gde govori o štetnosti alkohola. Sretan je jer, kako tvrdi, “ima puno reakcija mladih ljudi koji mu pišu, I koji su mu zahvalni što su nakon nejgove životne price počeli da razmišljaju na drugačiji način.

– Svoj drugi, novi, ili poklonjeni život, želim da iskoristim da objasnim mladim ljudima i da ih ubedim svojim primerom koliko je opasno da pijani sednu za volan. Život nema reprizu. Raspoložen sam da dođem svuda gde me pozovu. Moj  broj je  061/600-50-84 , a mogu i putem Facebooka ili  Instagrama, poručuje Milan Mitić.