Srpska pravoslavna crkva i vernici u četvrtak obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, praznik poznat u narodu kao Velika Gospojina. To je jedan od najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika, obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, pa se tog dana ne rade teški poslovi, već se vreme posvećuje molitvi, porodici i duhovnom miru.
Velika Gospojina posvećena je Bogorodici, koju narod od davnina smatra zaštitnicom doma i porodice. Praznik se slavi u znak sećanja na dan kada se Presveta Bogorodica upokojila, vaznela na nebesa i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”. Zbog toga ovaj dan ima posebno mesto u srcima vernika, jer podseća na ljubav i snagu koju Majka Božija neprestano pruža onima koji joj se mole.
Da li se na Veliku Gospojinu posti?
Gospojinski post traje od 14. do 28. avgusta, a završava se upravo na praznik Uspenja Presvete Bogorodice. Vernici poste do jutarnje liturgije i pričešća, nakon čega, ako praznik ne pada u sredu ili petak, obrok može biti mrsan.
Kada Velika Gospojina padne u sredu ili petak, i tog dana se poštuje posni poredak – riba, vino i ulje, u znak poštovanja prema Bogorodici i crkvenom ustrojstvu.
U tradiciji, ovaj praznik oduvek se smatrao danom posvećenim ženama i majkama. Običaj je da se tada ne započinju veliki poslovi, niti rade teški radovi. Posebno se neguje verovanje da lekovite biljke ubrano na ovaj dan imaju jače dejstvo – žene beru borovnice, bosiljak i razne trave, verujući da će doneti zdravlje i blagostanje porodici. Bosiljak se posebno izdvaja kao sveta biljka, pa ga domaćice često dodaju u jela na Veliku Gospojinu kako bi prizvale blagoslov i zaštitu Presvete Bogorodice.
