U noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, počinje zimsko računanje vremena.U tri sata posle ponoći kazaljke na satovima pomeraju se jedan sat unazad, na dva sata, što znači da ćemo ove noći spavati sat duže.
Promena računanja vremena donosi više dnevne svetlosti u jutarnjim satima, ali će se zato smrkavati ranije tokom popodneva. Ova promena posebno se primećuje u narednim nedeljama, kada dani postaju sve kraći, a noći duže.
Zašto uopšte pomeramo satove?
Letnje i zimsko računanje vremena uvedeno je radi boljeg iskorišćavanja dnevne svetlosti i uštede energije. Ova praksa prvi put je primenjena 1916. godine u pojedinim evropskim zemljama, tokom Prvog svetskog rata.
Ideja je bila da se pomeranjem sata bolje usklade dnevne aktivnosti sa periodom prirodnog svetla, čime bi se smanjila potreba za veštačkim osvetljenjem.
Međutim, tokom godina sve je više onih koji dovode u pitanje opravdanost ove prakse. Pored dilema o stvarnim energetskim uštedama, stručnjaci ukazuju i na to da promena vremena može da poremeti biološki ritam, san i svakodnevne navike.
Evropa još bez konačnog dogovora
O ukidanju pomeranja sata u Evropskoj uniji raspravlja se već godinama. Evropski parlament je 2019. godine podržao predlog da se ova praksa ukine, ali konačna odluka nije sprovedena jer države članice nisu postigle dogovor o tome koje bi računanje vremena trajno zadržale.
Zbog toga se satovi i dalje pomeraju dva puta godišnje, kako u zemljama Evropske unije tako i u Srbiji.
Kako promena vremena utiče na organizam?
Iako dodatni sat sna mnogima prija, promena vremena ne odgovara svima. Pomeranje sata može privremeno da poremeti ritam spavanja i buđenja, izazove umor i oteža prilagođavanje svakodnevnim obavezama.
Organizmu je često potrebno nekoliko dana da se prilagodi novom rasporedu.
Do tada, ostaje nam da iskoristimo dodatni sat sna, ali i da se pripremimo za kraće dane i ranije zalaske sunca koji nas očekuju tokom narednih meseci.
