Nedostatak radne snage nastavlja da utiče na rast zarada u Hrvatskoj, a najnoviji podaci pokazuju da su plate povećane u gotovo svim delatnostima. Ipak, razlike među zanimanjima ostaju značajne – dok pojedini radnici mesečno zarađuju više od 2.000 evra, drugi i dalje primaju plate ispod državnog proseka.
Prema analizi servisa MojaPlaća, prosečna neto zarada u Hrvatskoj trenutno iznosi 1.621 evro, što je devet odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Među najmanje plaćenim zanimanjima i dalje su čistačice, čija prosečna mesečna primanja iznose 992 evra. Iako su njihove zarade porasle, rast je bio svega tri odsto, što predstavlja najmanje povećanje među analiziranim profesijama.
S druge strane, ugostiteljstvo i turizam beleže snažan rast plata usled velike potražnje za radnicima. Konobari trenutno zarađuju u proseku 1.281 evro mesečno, što je devet odsto više nego lane.
Još veći rast zabeležen je kod kuvara, čija je prosečna plata dostigla 1.598 evra, uz povećanje od čak 19 odsto na godišnjem nivou. Pomoćni kuvari ostvarili su najveći skok zarada – njihove plate porasle su za 23 odsto i sada u proseku iznose 1.223 evra mesečno.
Na vrhu liste najplaćenijih u ugostiteljstvu nalaze se šefovi kuhinja sa prosečnom platom od 2.085 evra, dok menadžeri u ugostiteljstvu mesečno zarađuju oko 2.075 evra.
Podaci pokazuju da se manjak radne snage najviše oseća upravo u sektoru ugostiteljstva, zbog čega poslodavci sve češće povećavaju zarade kako bi privukli i zadržali zaposlene.
Najveće plate u turizmu beleže se u gradovima i opštinama na jadranskoj obali, posebno na području Šibenika i Dubrovnika, gde zarade značajno premašuju hrvatski prosek. Istovremeno, najniža primanja i dalje su karakteristična za kontinentalne krajeve zemlje, gde su mogućnosti za sezonski rad i turističke prihode znatno manje.
Za mnoge radnike iz Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja regiona poslovi u turizmu i ugostiteljstvu ostaju jedan od najčešćih izbora za sezonsko ili dugoročno zaposlenje u Hrvatskoj.
