Iako je tokom predhodne godine skupština grada Kragujevca stavila zabranu gradnje na jezeru Bubanj iza koje je stao i sam gradonačelnik Nikola Dašić, a koju je tada sa oduševljenjem pozdravila šira javnost poslednji potezi glavnog gradskog urbaniste Ivana Radulovića pokazuju da je rešio da se suprostavi kako Dašiću tako i gotovo svim sugrađanima i dopusti gradnju na jezeru Bubanj.
Umesto da na poslednjem zasedanju Skupštinske komisije za planove urbanistički projekat koji podrazumeva gradnju na pomenutoj lokaciji bude po svim pravilima struke i zdravog razuma glatko odbijen, to se upravo na insistiranje urbaniste Radulovića ne dešava.
Zbog čega se glavni urbanista Radulović odlučio na sve ovo?
Iz dobro obaveštenih izvora saznajmo da glavni gradski urbanista od samog imenovanja uspešno blokira sve Dašićeve ideje za urbanističko uređenje Kragujevca što se posebno vidi iz toga da u proteklih više od godinu dana, od početka mandata nije doneta ni jedna odluka iz njegove nadležnosti grada, nazvanom investitorski urbanizam.
Takođe, isti izvor potvrđuje da je urbanista Radulović u redovnim bliskim kontaktima sa mnogim investitorima u gradu, a posebno sa firmom koja na sve načine pokušava gradnju na jezeru Bubanj u čijem interesu je napravno ogroman propust koji može skupo da košta grad i gde se konačan epilog još uvek ne vidi.
U dobošenju novog PDR-a jezera Bubanj Radulovićeva uloga je ključna. Naime, prošle godine skupština grada je donela odluku o pokretanju izmenr PDR-a čiji je cilj bio donošenje pravila gradnjr u skladu o pokretanju izmene PDR-a čiji je cilj bio donošenje pravila gradnje u skladu sa ambijentom samog jezera čime se onemogućuje višespratna stambena gradnja. Takva odluka odlaže izdavanje dozvola i razmatranje urbanističnih projekata u periodu od godinu dana.
Jedini zadatak Radulovića je bio da u tom više nego dovoljnom roku pripremi PDR i predatavi ga skupštini na usvajanje.
S obzirom da po isteku roka od godinu dana zakonski prestaje osnov za izdavanje dozvola, lokacijskih uslova i urbanističkih projekata, Radulović je znajući detalje uspeo da razvuče izradu novog planskog dokumenta praktično do poslednjeg trenutka i prekasno ga dostavi Skupštini koja je u roku donela nov planski dokument ali u periodu od osam dana, što je zakonski rok za stupanje na snagu novog planskog dokumenta, kada je istekao ranije pomenuti rok od godinu dana, čime se otvorio prazan prostor u kome je zainteresovani investitor indikativno potpuno spreman urbanistički projekat predao u skladu sa pravilima predhodnog plana.
Skupštinska komisija za planove koju predvodi upravo glavni gradski urbanista Radulović je svakako urbanistički projekat morala da odbije, međutim to se nije desilo. Prema informacijama pomenute komisije gradski urbanista umesto da predloži odbijanje urbanističkog projekta, i prisustvu advokata i predstavnika investitor zatražio je dodatno tumačenje zakona o planskoj izgradnji koji je više nego jasan o tome da se urbanistički projekta razmatra u skladu sa važećim planskim aktom, a ne kako su predstavnici investitora insistirali u skladu sa planskim aktom koji je važio u trenutku podnošenja urbanističkih projekata. Na taj način umesto odbijanja urbanističkog projekta lopta se prebacuje u polje nadležnog ministarstva na činovnike, tako da ćemo u narednom periodu vrlo lako videti videti da li je Radulovićev pokušaj opstrukcije propao ili se pipci dobro razgrađene hobotnice pružaju još dalje. Ono što se svakako može zaključiti jeste da grad Kragujevac uporno nema sreće sa glavnim gradskim urbanistima počev od dobro poznatog Radulovića pa na dalje. Nažalost i Raduloviću kao i mnogima je lična korist daleko ispred interesa grada pa makar i po cenu najvrednijih gradskih resursa kao sto je jezero Bubanj.
O zaustupanjima privatnih interesa glavnog gradskog urbaniste Ivana Radulovića će se i nadalje pisati.
