-Nikada srpski narod nije bio poniženiji i obaspravljeniji u novijoj istoriiji Srbije. Tome je prilično doprinela sindikalna obezglavljenost i sistem koji je stvorio neimanje jasne strategije borbe za radnička prava. Razmišljamo o tome da sledeće godine sazovemo nacionalni sabor sindikata Srbije, na kome će se formirati potpuno nova krovna sindikalna organizacija koja će onako kako to nalažu standardi radničkog pokreta istinski štititi i zastupati prava radnika – kaže na početku razgovora za naš portal Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije
o Gospodine Antiću, na čemu se zasniva vaš optimizam da je tako nešto moguće u Srbiji?
-Na primeru delovanja VSS. U ovom trenutku ne znam za saborniji sindikat, koji je proteklih godina preživeo golgotu i najgoru torturu od strane poslodavca koji je ujedno država. Predsednik i generalni sekretar VSS su dobili otkaze jer su zastupali prava svojih kolega i sindikat, sudi se pred prekim sudom poslodavca ratnom heroju sa Paštrika jer je koristio svoje Ustavom zajemčeno pravo, nezakonito nam je poništeno rešenje o reprezentativnosti i obustavljene uplate članarina na kriminalan način, ali sindikat nije poklekao pred tim pritiscima, niti je nekome od nas palo na pamet da se predamo. Ali sa druge strane, i pored činjenice da je oko pet hiljada naših kolega otišlo iz stroja zbog loših uslova rada proteklih godina, broj članova Vojnog sindikata Srbije iz meseca u mesec raste i sve smo brojniji. To je jedinstven primer i neka vrsta bumerang efekta na politiku sile od strane poslodavca i dokaz da se može. Nema šta nisu pokušali da nas razbiju, osnivali svoje sindikate, lobirali naše ljude.. I pored svega nikada nije postojala koheznija organizacija. Ovo što govorim su istorijske činjenice. Još od pojave „Solidarnosti“ i Leh Valense, nije bilo progonjenijeg sindikata u novijoj istoriji Evrope. Na toj izvornoj i iskonskoj snazi temeljimo i buduće delovanje ka ujedinjenju svih zdravih sindikalnih snaga u Srbiji koje će radnici prepoznati kao svoje istinske zaštitnike i borce za bolje sutra.o Postoje dakle i nezdrave…
-Naravno. Pa one su i radnike dovele do robovlasničkog položaja i pelena. Sindikalni lideri poput Orbovića su državni apartčici koji su tu da guše radničko nezadovoljstvo i da razvodnjavaju stvari. Ali nije problem u njemu, u Srbiji je na stotine Orbovića koji sindikalnu politiku baziraju na polutkama i zimnici i svojim ličnim interesima i privilegijama. Sindikat je mnogo moćnija i strateški važna organizacija po jednu državu. Katalizator zdravog funkcionisanja sistema i kontrolni mehanizam. Zahvaljujući našem članstvu u EPSU ljudi u Evropi ne mogu da se načude šta se ovde dešava. U EU sindikati imaju svoje predstavnike u parlamentima mnogih najrazvijenijih zemalja, njihova reč se poštuje jer imaju snagu u svim segmentima društvenog života. I što je najvažnije oni ne ćute!o Ipak smo svedoci razjedinjenosti sindikata i pomalo ujedinjenje deluje utopijski?
-Ako se sve postavi na zdravim temeljima i programu, a radnicima ponudi alternativa na postojeći položaj u kome se nalaze to potire sadašnju katastrofalnu situaciju u sindikalnom životu Srbije. Mnogo toga pokazuje da je sazrela situacija jer mi više nemamo kud. Dovedeni smo do granice egsistencijalnog opstanka, obespravljeni, poniženi… A kriza nam tek predstoji. Slušali smo pre neki dan izveštaj ministra finansija u Narodnoj skupštini u kome se kaže da je Srbija doživela istorijski deficit. Kriza će se najviše manifestovati na proleće kada ćemo neminovno svi osetiti posledice Kovida. Neko će tad morati da zastupa interese velikog broja radnika i njihovih porodica, a to siguran sam neće biit Orbović i njemu slični. Ujedinjenje je iznuđeno rešenje. Jedino svetlo na kraju tunela.ucentar.rs
2 Comments
Problem kod sindikata je sto svuda postsoji ,,drzavni,, sindikat koga postavlja poslodavac organizujuci kao neke izbore, a predsednici takvih sindikata su obicno na nekim nizim rukovodecim funkcijama kojom su nagradjeni od strane poslodavca. I ko onda da se bori za prava radnika? Radnicima se daju nekakve administrativne zabrane za kupovinu, zimnica preko sindikata…samo da im se zamazu oci. A prava radnika nikada nisu bila ugrozenija nego sada. Srecom radnici to vide, jer npr. vodeci sindikat u Opstini (drzavni) imao je pre pet godina preko 700 clanova, a danas broji nesto vise od 200 racunajuci masu radnika na odredjeno, koji uz resenje o radnom odnosu na tri meseca odmah od poverenika dobijaju i pristupnicu ovom sindikatu. Kod radnika su sindikati postali na zalost nesto najomrazenije,i nalaze se po negativnom stavu odmah posle politickih partija.
Ljudi godinama rade na PP poslovima i preko agencija u drzavnim i gradskim firmama,placaju se provizije agencijama,radnici su ponizeni i drze se tako na uzici,pri tome sindikat apsolutno nista nije uradio,predsednici sindikata dobiju funkciju i platu da ne talasaju.Teska bruka i sramota drzave,zato i odose ljudi iz zemlje,ne trebaju nama Šiptari,sami cemo sebe da proteramo.