Šta to tera milione ljudi širom sveta da, neposredno pred ulazak u novu godinu, donose odluke o tome kako će živeti u narednom periodu i, još važnije, šta će promeniti?
Prema istoričarima, reč je o jednom od najstarijih običaja vezanih za početak nove godine. Ono što danas nazivamo „novogodišnjim odlukama“ zapravo je tradicija gotovo dvostruko starija od hrišćanstva, pa čak i od samog koncepta savremenog dočeka Nove godine.
Postoje različita tumačenja o tome ko je prvi obeležavao početak nove godine – neki smatraju da su to bili Kinezi, dok drugi veruju da su tu ulogu imali stari Germani ili Rimljani. Ipak, najranija zabeležena novogodišnja proslava dogodila se pre oko 4.000 godina u Vavilonu, i to krajem marta, u vreme prolećne ravnodnevnice.
Tadašnja svetkovina, poznata kao Akitu festival, trajala je 12 dana. U tom periodu Vavilonci su davali obećanja da će živeti u skladu sa voljom bogova, verujući da će im to obezbediti sreću i uspešan početak godine.
Ova tradicija kasnije je preneta i u antički Rim, gde se od 153. godine pre nove ere nova godina obeležavala 1. januara. Proslave su bile posvećene Janusu, bogu novih početaka, a Rimljani su tom prilikom donosili moralne odluke i prinosili žrtve, nadajući se njegovoj naklonosti u godini koja dolazi.
Veruje se da je upravo u tom periodu rođena tradicija novogodišnjih odluka. Nova godina je doživljavana kao simbol novog početka i nade u bolju budućnost – značenje koje se, u velikoj meri, zadržalo sve do danas.
